Књижевна критика: Понедељак почиње у суботу браће Стругацки

НОВИ САД: Браћа Борис (1925-1991) и Аркадиј (1933-2012) Стругацки били су чувени руски писци научне фантастике. У почетку су писали под утицајем Станислава Лема, али су се током година све више окретали социјалним темама у научној фантастици. Њихову напознатију књигу „Пикник покрај пута“ (1972) Андреј Тарковски је адаптирао у једнако чувени филм „Сталкер“.
k
Фото: Ilustracija

Аркадиј Стругацки је годинама радио као војни преводилац за енглески и јапански, с којих је преводио и књижевност. За разлику од млађег брата који се образовао у друштвеним наукама, старији Борис је био астрофизичар. Све што су објавили настало је у колаборацији, а после Аркадијеве смрти, Борис је написао још две књиге, али под псеудонимом.

Радња је смештена у фиктивни забачени руски градић у Карелији у ком се налази Научноистраживачки институт чаробњаштва, враћања и окултизма -  НИЧАВО. Путујући околином, главни јунак Саша, програмер из Лењиграда, прима у свој аутомобил двојицу стопера који ће га коначно убедити да је баш он потребан на откаченом фантастичном институту.  „Понедељак почиње у суботу“ је често класификован као научнофантастични (пошто у Совјетском савезу термин фантастике није био популаран, и практично ни коришћен), али је у питању пре роман чисте фантастике, инспирисан у великој мери руским и словенским фолклором.


Преводилац: Марија Стаменковић

Издавач: Чаробна књига 2019.


Осим великог броја ликова из бајки који се у њему појављују, наука која се крије иза футуристичких изума у роману приказана је тако да више личи на магију, и аутори никада не улазе у дубље у мистерију како било шта од тога функционише.

Заправо на овом апсурду је и заснован добар део заплета, па и атмосфере романа – нормално је да диван у соби главног јунака повремено само нестане, или да у бунару куће у којој Саша борави живи штука која испуњава жеље (и која има наочаре за рефракцију светлости за разговар с људима на површини).

Заиграност писаца и духовите и врцаве епизоде у којима се обрћу наглавце концепти из митологије и фолклора подсећају на (много касније написана, али код нас цеома популарна) „Добра знамења“ Терија Прачета и Нила Гејмена, само овај пут смештена у источну Европу, и под утицајима словенске књижевности и фантастике.


ЦИТАТ 

„Хеј, ко је то?“, уплашила се штука.

„Ја... овде сам случајно... Намеравао сам мало да се окупам.“

„Да се окупаш! Помислила сам да је опет – старица. Не видим ја: стара сам. Ма и коефицијент преламања у ваздуху, кажу, сасвим је другачији. Купила сам и ваздушне наочаре, али негде сам их затурила... А ко си ми сад па ти?“

„Туриста“, кратко сам рекао.

„Ах, туриста... Помислила сам – опет је она бабускера. Па шта она мени ради! Ухвати ме, одвуче ме на пијацу и тамо продаје, наводно за рибљу чорбу. Па шта мени преостаје? Наравно, кажеш купцу: тако је и тако, врати ме малој деци – мада одакле мени мала деца – нису више деца, већ деде. Ако ме пустиш, испунићу ти жељу, само реци 'по штукиној заповести а по мојој жељи'. И пусте ме. Једни због страха, други због доброте, а поједини и због похлепе... Чим мало пливаш у реци, пливаш – хладно је, реуматизам, вратиш се у бунар, а старица са кофом је ту и нигде другде...“


Наравно, избор фантастичних ликова није искључив, па се уз Пушкиновог ученог мачка или Баба Јагу у роману могу срести и Мерлин и Один.

„Понедељак почиње у суботу“ је састављен из низа епизода, и у бити је духовита и сјајно написана сатирична авантура која исмева институте тог времена, ослањајући се на дугачку традицију руског књижевног хумора чију је линију могуће пратити од Гогоља, све до Хармса, Булгакова, и Стругацких. 

Настасја Писарев

EUR/RSD 117.5795
Најновије вести