Излог књига: Животи људи и животиња

У Библиотеци „Агора” истоимена издавачка кућа објављује дела значајних аутора савремене светске књижевности.
Brak-crvenih-ribica
Фото: Printscreen

У књижарама се управо појавила књига прича “Брак црвених рибица” Гвадалупе Нетел, истакнуте мексичке књижевнице. Ова збирка награђена је признањем за кратку прозу „Рибера дел Дуеро”.

Представљајући ову збирку преводилац Ана Марковић указује да је она заснована на аналогијама и контрастима између живота људи и животиња, па чак и људи и гљива. Обухвата пет прича у којима се егзистенцијалне кризе јунака редом повезују са животима риба, бубашваба, мачака, гљивица и змија. Тим поступком ауторка доводи у сумњу могућност људског утицаја на властиту судбину и отвара увид у несвесну, а понекад и мрачну страну људске психе.

“Брак црвених рибица” је врло суптилан приказ људских недаћа и страхова, лишен сваке високопарности и моралисања, саосећајан према ликовима и ненаметљиво критичан према друштвеним односима, у коме понајвише очарава сáмо ауторкино умеће приповедања.

Проза Гвадалупе Нетел (1973) преведена је на 17 светских језика. Објавила је романе “Тело у коме сам се родила” (2011) и “После зиме” (2014), за који је добила награду „Ералде”, као и збирку прича “Латице и друге нелагодне приче” (2008).

Вечити аутсајдер

Вечити аутсајдер Издавчка кућа “Арете” одлучила се да у свој занимљив програм уврсти и дебитански роман “И магарица угледа анђела” Ника Кејва, аустралијског музичара, композитора, књижевника, сценаристе и глумца, најпрепознатљивијег као фронтмена рок бенда Nick Cave and the Bad Seeds.

Фото: Printscreen

Роман је објављен још 1989. а на српски га је превео Горан Синадиновић. За ово стилски перфектно исприповедано књижевно дело издавач каже да је пуно гротеске, кише, влаге и мрака. Овај загушљиви и мрачни роман, баш онакав какав од Кејва и очекујемо, нежан је и дирљив, груб и немилосрдан, шаљив и озбиљан. Приповедан из перспективе вечитог аутсајдера ово је роман у коме ће се, једним делом, свако од нас пронаћи. Јунак Ника Кејва, по речима издавача стоји наспрам света који га самом својом природом одбацује. Он због тога пати и то одбацивање изазива бес који ће доћи до невероватних размера. Ипак, љубав је оно што ће Кејвовог јунака са маргине гурнути још дубље у његову ограђену земљу кише.

Аутор је за овај роман рекао ово је један од најбитнијих пројеката у његовој каријери. Страна критика доживела га је као експлозију лингвистичког елана и готичке гротескности; ужасавајуће, духовито и трагично, наводећи да су Кејвова неприступачност и зачудност оно што је толико привлачно, па ипак, постоји нешто у овом штиву што делује толико живо да стреми томе да изађе из оквира странице.

Интимне судбине и друштвени токови

Нови роман познатог савременог словеначког писца Драга Јанчара “Као и љубав” појавио се у Библиотеци “Златно руно” издавачке куће “Архипелаг” у преводу са словеначког Ане Ристовић. Прича романа смештена је у Марибору и окружењу у последњој години Другог светског рата.

Фото: Printscreen

Спајајући интимне судбине појединаца с важним друштвеним токовима и историјским силама који се одигравају усред рата, окупације, логора и герилских борби, Јанчар, како наводи издавач, укршта четири приче о четири особе које су жртве или нападачи, а некада и обоје. Свако од Јанчарових јунака у једном тренутку је жртва, да би, променом ратних околности, за неко време постао победник и осветник, поседник моћи и особа која ођедном долази у прилику да одбаци некадашње страхове и наметнуте улоге.

Драго Јанчар (Марибор, 1948) романсијер, приповедач, драмски писац, есејист, најпревођенији је савремени словеначки писац. Редовни је члан Словеначке академије наука и уметности. Објавио је низ романа, збирки прича, драма и есеја. Добио је између осталог Европску награду за кратку прозу, Прешернову награду, Рожанчеву награду за есеј, Стеријину награду за најбољу драму, Хердерову награду, Награду „Жан Емери“ за есеј, Награду „Хемингвеј“, Награду „Медитеран“. “Архипелаг” је објаво његове романе “Подсмешљива пожуда”, “Те ноћи сам је видео” и приче “Џојсов ученик”.       

Н. Попов

EUR/RSD 117.5801
Најновије вести