Издавачи се још увек надају да неће бити отказан Београдски сајам књига

Београдски секретар за културу Иван Карл саопштио је да овог октобра из епидемиолошких разлога можда неће бити Међународног сајма књига. По његовим речима, за сада нема изгледа да се одржи ова манифестација, које подразумева долазак странаца и проток великог броја посетилаца - будући да је Сајам дневно знало да обиђе више од 20.000 људи, што је у садашњим условима веома ризично.
1

"А одржавати сајам с малим и ограниченим бројем посетилаца није исплативо, ни организаторима, ни излагачима“, појаснио је Карл. Коментаришући чињеницу да се, рецимо, сајам књига у Единбургу се одржава онлајн, он је рекао да то није опција за Београд. “На прошлогодишњем отварању Сајма књига говорио сам о радости читања са папира. Тако књига треба и да се чита. Онлајн може да буде практично за неке манифестације, али Сајам књига код нас има специфичну тежину, те зато не верујем у неко алтернативно решење”, навео је градски секретар за културу, уз напомену да је пре за то да ако не буде могао да се одржи у пуном капацитету, да га и не буде.

Главни уредник „Агоре” и председник Друштва новосадских књижевника Ненад Шапоња каже за „Дневник” да је тешко замислити да 65. Међународног београдског сајма књига неће бити. „У Франкфурту, рецимо, не да нису отказали сајам, већ спремају специјалан, наравно уз поштовање свих епидемиолошких мера. Удружење немачКих књижара, које је званични оргнизатор највећег и најзначајнијег сајам књига на свету, ове је године чак добило финансијску помоћ Владе Немачке како би преполовило цене излагачклог простора и тиме створили услови да манифестација буде што успешнија. Мислим да се треба угледати на тај модел. Јер, Сајам књига је толико важани за целу нашу културу, да би била огромна штета да не буде одржан. И сви се још увек надамо да ипак неће бити отказан. Ја сам оптимиста”, каже Шапоња.

Оснивач и директор новосадске „Православне речи” Зоран Гутовић каже да се његова издавачка кућа спрема за сајам као да ће све бити уобичајено, уз нове наслове, попут две капиталне монографије: „Његош – биографија његовог песништва“ проф. др Мила Ломпара, и „Историја српске политичке мисли/Нови век“ проф. др Драгана Симеуновића, затим поетске књиге ’Тилић’ Верољуба Вукашиновића или збирке песама Благоја Баковића ’Полен и чар’, поводом које је, а за укупно песничко дело, добио Змајеву награду Матице српске...

„Никада Сајам књига нисмо гледали кроз материјалну добит и интерес, мада су и они врло важни. Нама он служи за сусретања са ауторима, љубитељима књиге, будућим читаоцима, библиотекама и школама које су наши највернији купци. Волимо да, у домаћинском стилу, дочекамо све те драге људе, разменимо искуства и мишљења, дружимо се у опуштеној атмосфери. Уколико се прода одређен број књига, а прода се, тим је задовољство веће, јер спојили смо угодно са корисним”, каже нам Гутовић. „У сваком случају, Сајам књига јесте један од најзначајнијих културних догађаја у години, баш као што је и врло значајан извор прихода за издавача и, са друге стране, сјајна прилика за читаоца да купи издања која га занимају по приступачним ценама. Због тога би било врло штетно за обе стране да се не одржи и ове јесени. Верујем и надам се да хоће, али заиста влада велика неизвесност. И сами смо сведоци да се одгађају велике манифестације широм света, померају за следећу годину или скроз отказују. Ако буде тако и са Сајмом књига - жалићемо, али и прихватити чињенично стање”.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5801
Најновије вести