ЈЕЗИКОМАНИЈА Шаргарепа (ни)је мрка

Претходне две недеље сам писала о немачким и турским речима у српском језику. На ред су дошле и речи из мађарског језика.
Nataša Mirković / dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Из мађарског је реч ШАРГАРЕПА, која је првобитно била мрке боје, пре него што је пре пар векова генетским инжењерингом постала наранџаста. Зато је и звана „мрква“, јер је била мрка. Ми смо изгледа једини словенски народ који је усвојио „sárgarép“. ЂУМБИР је такође дошао из мађарског, у који је ушао из средњовековног латинског у којем је био „gingiber“.

Затим имамо речи „ашов“, „фиока“, „соба“, „добош“, „карика“, „гулаш”, „кецеља“, „прслук“, „џак“, „пандур”, „бунда“... те и многе друге речи.

ЛОПОВ је мађарска реч за крадљивца. Долази од њихове речи за крађу: „lopó“. КОЧИЈЕ и КОЧИЈАШ су такође мађарске речи.

БИТАНГА је највероватније настала од мађарске речи „bitang”, што значи „залутати“, која је у мађарски ушла из старовисоконемачког, у којем је постојала реч „bintunge“, што значи „пљачка“.

Две мађарске речи које се свакодневно користе, „астал“ и „газда“, у ствари су старији србизми: Мађари су од нас (или других Словена) примили реч „сто“, али пошто њихов језик не трпи гомилање сугласника, протетички вокал „а“ појавио се као префикс да ублажи групу „ст“, па је настао „астал“, који је потом ушао у српски језик, па ми тако данас користимо две речи, једну чисто нашу и једну провучену кроз мађарски. Реч „газда“ се развила из речи „господа(р)“ и вратила нам се у новом облику..

Н. Мирковић

EUR/RSD 117.5815
Најновије вести