ПОСЛЕ ОНЛАЈН ПРЕМИЈЕРЕ: „Лоше образовање“

Један од ретких нових филмова који је имао премијеру откако је корона завладала Холивудом је „Лоше образовање“ (Bad Education) са Хју Џекманом и Алисон Џени („Џуно“, „Ја, Тоња“) у главним улогама, и у режији младог Корија Финлија.
e
Фото: Youtube Printscreen

Филм је светску премијеру имао 25. априла на стриминг сервису ХБО-а, и ових дана је тешко а не запитати се у коликој ће мери то постати уобичајена пракса. Тако је Универзалов анимирани филм „Тролови: Светска турнеја“ ових дана потпуно прескочио класичну премијеру јер у овом тренутку на свету вероватно нема ниједног отвореног биоскопа (у Кини су после само једног дана од поновоног отварања одмах затворени по владиној уредби), а овогодишњи биоскопски хитови „Невидљиви човек“ и „Ема“ доступни су за гледање код куће тек коју недељу пошто су играли на великом платну.

„Лоше образовање“ прати стварне догађаје из средине двехиљадитих, о необично дрској финансијској превари када су двоје високих образовних административаца из престижне средње школе Розлин у Њујоршком округу ухапшени због крађе новца. Директор школе Френк Тасоун и његова помоћница Памела Глукин су током година, користећи школску картицу и фабрикујући трошкове, са рачуна школе скинули укупно око 7,5 милиона долара. Тасоун је новац трошио на скупа одела, фејс лифтинге, путовања и љубавнике, за разлику од своје колегинице која је више била заинтересована за луксузне некретнине. Највећи скандал изазвала је чињеница да су обоје важили за способне раднике; Френк Тасоун је био омиљен, и сматрали су га заслужним за то што је велик проценат ученика његове школе успешно уписивао факултете престижне Ајви лиге.

Занимљиво је да је сценарио писао Мајк Маковски који је и сам био ученик средње школе Розлин у време када је избила афера, тако да је причи свакако додао на аутентичности, иако се сама образовна установа сасвим очекивано дистанцирала од филма.

Можда неочекивано, али улога превртљивог и романтичног директора лопова легла је Хјуу Џекману савршено, и готово да он сам носи цео филм. За разлику од претенциозних „методских“ глумаца попут Данијел Деј Луиса, Хју Џекман заиста нестаје иза своје улоге, и ни најмање не скреће пажњу на себе, већ на лика и саму причу, што се чини готово немогућим, имајући у виду колика је звезда, и колико је иначе препознатиљив.

Редитељ Кори Финли ком је ово тек други филм, члан је удружења „Млада крв“ које окупља сценаристе млађе од тридесет година. Финли свакако обећава као редитељ, и успева да својим стрпљивим грађењем сцена, (којима на атмосфери додаје занимљив избор музике и убедљиво пренета атмосфера времена које приказује) повремено подигне сам филм изнад граница солидног али сасвим обичног сценарија с којим ради. Што се тиче сценарија, вероватно се није могло ни очекивати пуно више од овога што смо добили – филм оперише у тесним границама стварног догађаја који јесте занимљив али ипак није вансеријски необичан нити „већи од живота“, као што ни његови актери нису много више од (релативно) обичних људи. Једини пут када се сценарио подиже на виши ниво је тренутак када се фокус приче окреће унутрашњој психологији Френка Тесоуна, у сјајној сцени која следи пошто га једна од преамбициозних и напорних школских мајки коначно гурне преко ивице. У сцени монолога која следи Хју Цекман бриљира, а његов лик, иако бескрупулозни преварант, почиње да делује људскије од већине оних који га окружују.

        Настасја Писарев

EUR/RSD 117.5812
Најновије вести