Највећи финансијски промашаји у Холивуду

Неки од холивудских финансијских промашаја заиста су толико лоши да се катастрофа на благајнама чини као дело биоскопских богова који покушавају да казне грешнике за спектакуларни антиталенат, док код других ситуација баш и није тако заслужена.
dr dulitl
Фото: Youtube Printscreen

Дешава се да продуценти уложе тако претеране количине новца у неки пројекат (а нарочито у маркетинг) да је од почетка скоро немогуће учинити га исплативим, а понекад се просто испостави да су неки филмови једноставно сувише херметични за ширу публику.

Један од најспектакуларнијих промашаја у филмској историји је Дизнијев “Џон Картер” који је 2012. изгубио између 200 и 300 милиона долара. Филм је режирао Ентони Стентон, а у главној улози нашао се изузетно талентовани Тејлор Кич (“Прави детектив”). Кича изгледа прати заиста лоша срећа, јер је исте те 2012. глумио и у још једном акционом промашају, “Бојном броду”. После ова два катастрофална филма, он се од младог глумца који је био у вртоглавом успону у Холивуду вратио мањим улогама и независнијим продукцијама.

Ако бисмо вредност новца прилагодили инфлацији, међу промашајима свакако се налази и полугледљива акциона лимунада „Cutthroat Island“ (1995) с Ђином Дејвис и Метјуом Модином у главним улогама, а у режији тадашњег мужа Ђине Дејвис, Ренлија Харлина. Ова пиратска акциона авантура коштала је студио око 150 милиона бачених долара, а Дејвис даље каријере у високобуџетним филмовима. После неуспеха који је био тако убедљив да је озваничен и у Гинисовој књизи рекорда, прошло је пуних десет година док се неко у Холивуду није усудио да поново сними било какав филм са гусарима (пост су прекинули “Пирати са Кариба” 2005). 

Фото: Youtube Printscreen

На неславној листи су и „Авантуре Плутона Неша“, акциона научнофантастична комедија која је почетком овог века докосурила каријеру Едија Марфија. Популарног глумца није спасла ни сва слава коју је имао после улога у комедијама осамдесетих („Полицајац са Беверли Хилса“, „Замена места“) и деведесетих („Откачени професор“, „Др Дулитл“). За “Плутона Неша” нико није имао речи хвале. Студио је на њему изгубио читавих 145 милиона долара, а на сајту Rotten Tomatoes критичари су му дали оцену 5% од могућих 100%.

Међу великим губитницима, доста незаслужено, налази се и „Тринаести ратник“ настао према новели Мајкла Крајтона у сјајној режији Џона Мектирнана („Умри мушки“, „Предатор“), са Антониом Бандерасом у главној улози. Овај филм инспирисан енглеским епом „Беовулф“ успео је да изгуби чак 137 милиона долара, али је временом стекао култни статус (што, додуше, није нарочито помогло продуцентима). Понесен лошим реакцијама публике, Омар Шариф се од „Тринаестог ратника“ чак и јавно оградио, тврдећи да „режисер није знао шта ради“. Филм  изгубио је 137 милиона долара.

На овој листи налази се и “Сахара” (2005) са Метјуом Меконахијем и Пенелопе Круз који трчкарају по пустињи у потрази за закопаним благом. Филм је на светским благајнама зарадио солидних 120 милиона, али то није било ни приближно довољно да покрије тачно дупло већи буџет, од којих су хиљаде долара наводно отишле на то да се подмите локални званичници, а читава два милиона на сцену пада авиона која никад није ни ушла у финалну верзију филма.

После невероватног успеха „Ловца на јелене“ (1978), редитељ Мајкл Ћимино је добио одрешене руке од студија да сними шта год жели. Ћимино је узео новац, и посветио се „Небеској капији“, коју је критика презрела, а публика потпуно игнорисала. Критичар Њујорк Тајмса Винсент Канби приметио је те 1980. да је „Небеска капија” толико лош филм, да човек може посумњати да је Ћимино продао душу ђаволу да би дошао до успеха “Ловца на јелене”, а да је ђаво сад  дошао на наплату.“ Филм је изгубио око 115 милиона долара.

Настасја Писарев

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести