Остварење сна Ернеста Бошњака: Сомбор, ипак, српски Холивуд

СОМБОР: Знаменити Сомборац, Ернест Бошњак, у светским кинематографским енциклопедијама и уџбеницима познат као синеаста који је, по први пут у историји, до тада потпуно статичне камере, померио у такозвани „швенк“, сањао је да од родног града направи Холивуд, фабрику снова односно центар филмске индустрије.
d
Фото: I novi film Predraga Antonijevića "Dara iz jasenovca" delom je sniman u Somboru

Бошњакова идеја зачета изградњом студија „Боер филм“, пропала је скоро на самом почетку, али се ових дана Сомбор ипак може похвалити чињеницом да се у њему снимају филмови, можда не у обиму који је прижељкивао заљубљеник у покретне слике на целулодиној траци, али се ипак по овом граду и његовој околини „мувају“ филмски радници, а сами Сомборци, не толико због хонорара, колико због авантуре имају прилику да учествују као статисти у снимању филмова.

Наиме, управо се, након Београда, Новог Сада, Суботице и Сремских Карловаца и у Сомбору, тачније његовој репрезентативној Жупанији, необарокном данашњем здању Скупштине града, снима филм „Синови слободе“, остварење Дарка Бајића које говори о историјском догађају, присаједињењу Војводине матици Србији након Великог рата, али и о еманципацији жена у српском национу кроз причу о Милици Томић, ћерки и супрузи народних трибуна Светозара Милетића и Јаше Томића. Бројни статисти, одевени у костиме тадашње епохе преузели су од варошких „ћата“ административно седиште Западнобачког округа, а добра атмосфера на сету је и резултат осведочене љубави Сомбораца према позоришној и филмској уметности, па и филмски радници предвођени Бајићем немају већих проблема током снимања.

Свега неколико дана раније, завршено је и снимање још једног филма на локацији ван самог града, у селу Колуту у непосредној близини српско-мађарске границе, на чијој периферији је изграђен импресиван сет намењен за остварење Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“.

Како се ради о филму који описује страдање српског народа у једном од најстрашнијих концентрационих логора Другог светског рата, намењеног потпуном истребљењу Срба, Јевреја и Рома у нацистичком сателиту тзв. Независној држави Хрватској, верне кулисе усташке фабрике смрти изазивале су и нелагоду код бројних статиста, којима због управо тога није било тешко објаснити „глумачки задатак“. Цео комплекс је грађен неколико месеци пре прве клапе, током којих је бројна екипа мајстора боравила у Колуту и Сомбору, а и поред тога што је новинарским екипама био онемогућен обилазак сета, „Дневник“ је успео да дође и до фотографија са самог снимања. Овај пројекат у продукцији „Данделион продакшн“ и „Филм Данас“ који кроз судбину десетогодишње девојчице Даре са Козаре и којој су мајка и брат убијени, а живот млађег брата покушава сама да сачува, говори о судбинама хиљада оних који усташка зверства нису преживели, подржан је од Филмског центра Србије позамашним буџетом, за шта је издвојено 61 милион динара. Након Колута снимање ће се наставити на другим локацијама, а његови творци очекују да би ће овај део посла бити обављен до краја године, како би се након тога ушло у постпродукцију.

Филм са сличном тематиком, страдањем Рома и Јевреја током Другог светског рата, у режији прослављеног Лордана Зафрановића већ је требао да буде сниман у Сомбору, али до реализације овог дугометражног остварења чији је предложак требао да буде истоимени роман Душана Савића, „Порајмос“ из никада довољно објашњених разлога никада није дошло, иако је чак и сомборска локална самоуправа за ове намене из свог градског буyета определила чак 18 милиона динара. Уместо тога, крајем 2018. године је по истом предлошку и под истим насловом сниман, под редитељском палицом Горчина Стојановића, кратки уметнички филм чија судбина до данас није позната.

Приврженост филмској индустрији Сомбор је показао установљавањем Филмског фестивала Дунавско-панонске регије „Породица народа“ до чије реализације је дошло прошле године, између осталог и подршком тој иницијативи Џона Севиџа, прослављеног холивудског глумца ( „Коса“, „Ловац на јелене“...) и добитника награде Америчке филмске академије, чувеног „Оскара“. Холивудски стар је пре тога учествовао у снимању још једног филма у Сомбору, „Повратак“, који се бави ретроспекцијом животног пута Лазара (Рајића) Роквуда, Сомборца који се као глумац опробао у епизодним улогама у холивудским филмовима, редитељском остварењу Предрага Јакшића које би по мишљењима многих познаваоца ове врсте уметности, на жалост, врло озбиљно могао да конкурише за најлошије филмско остварење икада снимљено у Србији и поред импресивне америчко-канадске глумачке екипе.

Милић Миљеновић

EUR/RSD 117.5849
Најновије вести