Кућа Жупанског биће део Народног музеја Зрењанин

Град Зрењанин је поткрај минуле године и званично донео одлуку да откупи део куће у Светосавској улици, у којој је живео и радио др Славко Жупански (Меленци 1880 – Зрењанин 1959), адвокат, политичар и вођа српског националног покрета у Банату у време Аустроугарске монархије и Првог светског рата.
 Dr Slavko Županski Foto: privatna arhiva
Фото: Др Славко Жупански Фото: приватна архива

Кућа се пре тога налазила у власништву Бојане Личанин из Новог Сада, иначе праунуке др Славка Жупанског. Због значаја лика и дела Жупанског за град Зрењанин, као борца за српско национално питање у Аустроугарској монархији, родила се идеја да се у кући формира депанданс Народног музеја Зрењанин, односно спомен кућа посвећена њему и Српском народном одбору.

“Ова непокретност у будућности би требало да постане симбол присаједињења Војводине и Баната Србији”, навела је локална самоуправа у образложењу одлуке да откупи ову кућу, која се налази у ужем центру града на Бегеју.

Историчар уметности Бојан Којичић, из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, истиче да, поред историјске, кућа има и значајну архитектонску вредност, јер је пројекат њене реконструкције израдио Драгиша Брашован, један од најзначајнијих српских архитеката 20. века. Брашован је боравио у Великом Бечкереку 1919. и 1920. године обављајући функцију градског архитекте. Из Будимпеште у Велики Бечкерек дошао је на позив свог зета, тадашњег великог жупана Торонталске жупаније – адвоката др Славка Жупанског. Поред куће Жупанског, урадио је пројекат реконструкције зграде Српске задружне банке, вилу градоначелника др Золтана Перишића, нажалост срушену, пројекат адаптације позоришта, а круна његовог стваралаштва у Бечкереку је Соколски дом.

Фото: Кућа Жупанског снимљена осамдесетих година 20. Века Фото: приватна архива

- Жупански је још 1913. заједно са својом супругом Аницом Брашован, након повратка са школовања из Будимпеште, купио кућу из 19. века у непосредној близини Српске православне цркве Успења Богородице и парохијског дома у Светосавској улици. Жупански је од младог и перспективног градског архи-

текте Драгише Брашована наручио пројекат реконструкције своје куће која је обухватала преобликовање фасаде, адаптацију ентеријера и доградњу у дворишном делу – објашњава Којичић.

Приземна стамбена кућа са широким уличним фронтом и два дворишна крила, иако само половично очувана, једна је од најинтересантнијих грађевина у Светосавској улици.

- Првобитно, кућа је на десном крају имала ајнфорт капију која је уклоњена због претварања колског пролаза у локал. Десна половина куће има очувану фасаду, док је лева у потпуности деградирана уклањањем целокупне декорације и пробијањем отвора за локале без икаквог архитектонског смисла и реда. Кућа је овим преправкама (пре око три деценије половину куће је власник продао након чега је претворена у локале) у великој мери изгубила своју архитектонску целовитост. Ипак, могуће је на основу очуваног дела извести њену комплетну реконструкцију, што би било веома важно с обзиром на њен историјски значај за град – сматра Којичић.

Фото: Кућа Жупанског овако сада изгледа Фото: Дневник.рс

Последње три године, од смрти архитекте Славка, иначе унука др Жупанског, и његове мајке, у кући нико не живи. Кров прокишњава, а фасада и спољна столарија су у лошем стању. Наследници, који више не живе у Зрењанину, нису имали интереса и финансијских могућности да одржавају кућу, а због степена заштите коју ужива, није дозвољена промена спољног изгледа, уз минималне интервенције у ентеријеру.

- Да није постала власништво града, кућа би и даље пропадала, а због поменутих ограничења, не би било једноставно пронаћи заинтересованог купца. Ако би јој се променила намена, из стамбене у пословну, постојала би опасност од нарушавања њеног изгледа, односно од губитка још једног Брашовановог  дела у Зрењанину. На овај начин је њена неизвесна судбина избегнута – истиче Којичић.

Међутим, то је само први корак. Након евидентирања покретних предмета у кући, које су обавили запослени у Народном музеју Зрењанин, мора се кренути у њену рестаурацију и израду пројектно – техничке документације адаптације и пренамене ентеријера у музејску поставку.


Жупанијске власти признале Српски народни одбор

О догађајима који су се у тадашњем Великом Бечкереку десили пре равно једног века говори и угледна историчарка Нада Борош, некадашња директорка Историјског архива Зрењанин.

- Српски народни одбор у Великом Бечкереку основан је 31. октобра 1918. године и био је први Српски народни одбор основан у Угарској. Да би известили жупанијске власти о својим одлукама, чланови одбора на челу са др Жупанским, присуствовали су скупу који је организовао поџупан др Јанко Агоштон, и на запрепашћење присутних, рекли да су већ основали Српски народни одбор, поштујући принцип самоопредељења. Изнели су и свој став да свако национално веће треба да утиче на своје сународнике, да се у тим тешким временима придржавају прописа о јавном реду и миру у граду. Немајући куд, а и због учесталих пљачки и крађа по граду, жупанијске власти су признале Српски народни одбор – наводи Нада Борош.


- У реализацију овог значајаног пројекта, који ће обогатити културни садржај у граду, биће укључене две институције културе: Народни музеј Зрењанин и Завод за заштиту споменика културе Зрењанин. Свако ће обављати послове из своје делатности и надлежности – наглашава Којичић.

Лик и дело др Славка Жупанског од великог су значаја за историју града Зрењанина, нарочито када је реч о последњим данима Првог светског рата и ослобођењу Великог Бечкерека 17. новембра 1918. године. У том периоду учествовао је у кључним догађајима на самом крају 1918. године, када је поред учешћа у оснивању Првог српског народног већа (31. октобра 1918. године), дан касније учествовао и у формирању Српске народне гарде. Уз то, био је велики национални борац за присаједињење делова Баната, Бачке, Срема и Барање својој матици - Србији 1918. године.

Након ослобођења, Народна управа за Војводину поверила му је положај великог жупана Торонталске жупаније са изванредним овлашћењима. Одмах затим, Краљевска влада у Београду именовала га је за владиног комесара. Након завршетка студија права и доктората, заједно са својом супругом, др Славко Жупански се враћа у Велики Бечкерек, где 1913. године откупљују кућу коју је Град Зрењанин сада преузео, а у коју су се тада уселили.

Жељко Балабан

EUR/RSD 117.5815
Најновије вести