Корак ка обнављању споменика Краљу Александру у Сомбору

СОМБОР: Вишедеценијска сага око повратка својевремено уклоњеног и уништеног споменика Краљу Ујединитељу Александру Карађорђевићу Првом, најзад је на добром путу да се заврши.
д
Фото: Dnevnik.rs

У галерији Културног центра „Лаза Костић“ представљени су радови приспели на јавни конкурс који је својевремено расписала сомборска Градска управа, па овдашња јавност може да се упозна и са првонаграђеним решењем које је изабрано како би се исправила историјска неправда и вратило спомен -обележје владара који је остварио вековни сан сомборских Срба и Буњеваца и присајединио једну од највећих вароши словенског југа матици Србији.

На основу мишљења стручног жирија којим је председавао сомборски вајар Петер Мраковић, главни урбаниста, д.и.а. Милан Стојков је и обелоданио да је прва награда, чији је новчани део чак један милион динара, отишла у руке београдског академског вајара Зорана Ивановића и Александра Недељковића као другог члана ауторског тима.

Ивановић је уметничкој јавности познат и по својим реализованим делима попут споменика Краљу Ујединитељу у Нишу, Николи Пашићу, Браниславу Нушићу, Милутину Миланковићу и других у Београду, деспоту Стефану Лазаревићу у Деспотовцу....а како је то нагласио Милан Стојков, петочлани жири се руководио одредбама јавне набавке, које је у свим појединостима испоштовао управо тим Зорана Ивановића.

Друга награда са припадајућим новчаним делом припала је проф. Миодрагу Живковићу из Београда чији су тим чинили и подгорички архитекта Никодин Жижић и његова колегиница из Бара Маја Симоновић. Трећа награда, око које се неколико дана пре саме презентације награђених подигла медијска прашина отишла је у руке Београђанина Драгана Раденовића, којем су у решавању урбанистичког и партерног уређења помогли Ивана Бабић из Будве и Алекса Дајовић из Подгорице.

На конкурс је приспело још једно решење, оно из сомборског архитектонског студија „Јоргас” д.о.о. које потписује вајар Игор Шетер познат Сомборцима по својим реализованим делима у овом граду посвећеним Лази Костићу, Вељку Петровићу и великом синеасти Ернесту Бошњаку, али је оно остало без „победничког постоља“.

Награђено решење Зорана Ивановића предвиђа да, у складу са условима за Сомбор надлежног Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Петроварадина, споменик посвећен Краљу Александру Првом Карађорђевићу, уместо првобитно на главној сомборској улици, буде подигнут испред историјског здања Скупштине града, Жупаније, а по свом ликовном решењу представља врло сличну реплику оригиналног споменика Антуна Августинчића који су одмах по уласку у Сомбор 1941. године уклонили мађарски окупатори.

За разлику од окупаторксих власти које су споменик Ујединитељу, преместивши га у варошки музеј, само уклонили, послератне једнопартијске, комунистичке власти су отишле корак даље и тако ускладиштени споменик послале у ливницу у Крагујевац, како би се средствима зарађеним његовим топљењем саградили ограду око стадиона локалног фудбалског клуба „Раднички“.

Успоставом вишестраначког система у Србији отпочела је и, испоставило се вишедеценијска, права борба за повратак споменика Александру Првом Карађорђевићу у Сомбор, коју је отежавала чињеница да оргинални калупи великог пројугословенског вајара Августинчића нису били сачувани. Тачније, калупи за израду бисте самог краља нису постојали, док су из Августичићевог музеја у Хрватској, наводно због дотрајалости, одбили да српским уметницима уступе постојећи калуп за статуу коња на којем је позиционирана фигура ујединитељског краља, део споменика који је велики хрватско- југословенски вајар користио у неколико случајева, па и у оном када је израђивао фигуру Слободе, која и данас стоји испред здања Уједињених нација у Њујорку као својевремени поклон социјалистичке Југославије Организацији УН којем је била и један од оснивача.

М. Миљеновић

Пројекат „Грађанска свест у Сомбору“ реализује ДВП продукција, а суфинансира град Сомбор. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

EUR/RSD 117.4680
Најновије вести