Селаковић: Ако Срби знају ко су - нико неће моћи да им отме Дечане

БЕОГРАД: Одбрана српске културе, односно српског језика је основни циљ Декларације о обједињавању заједницких националних интереса, а тај циљ се не остварује за кратко време, он тражи озбиљан приступ од дрзаве до сваког појединца на територији на којој живи Срби, каже Никола Селаковић, генерални секретар председниства Републике Србије. 
selakovic FBakic
Фото: Dnevnik.rs

„На тексту декларације ћемо заједно радити са нашим колегама, пријатељима и браћом из Републике Српске, а њен циљ је очување српског језика, а преко очувања српског језика и његовог писма - српске културе свуда где живе Срби. То је темељ српског националног идентитета, оно без чега једна култура, не постоји", каже Селаковић у унтервјуу за Танјуг, објашњавајуци намере Декларације у утврђивању најмањег заједничког именитеља за опстанка српске нације.

Документ би требало на јесен заједнички да усвоје скупштине Републике Србије и Републике Српске. На питање Танјуга да ли сама идеја о доношењу ове декларације намеће неоспоран закључак да је српски национални интерес угрожен на територијама на којима живе Срби ван Србије, Селаковић одговара потврдно: 

"Почев од Хрватске у којој је број припадника српског народа по последњем попису из 2011. год био нешто већи од 186.000, али се на истом том попису тек 51.000 Срба јасно декларисала да говори српским језиком. Више од две трећине наших сународника, значи, није смело да каже да говори српским језиком, већ је тај језик назван мало другачије“, наводи Селаковић. 

Он скреће пажњу на то да ова чињиница покреће питање права на образовање на српском језику, односно питање на „ком то језику уче српска деца,која живе на територији данашње Хрватске“. 

Селаковић констатује да се полозај и права Срба разликују од земље до земље, почев од Албаније, у којој је присилна асимилација наше мањине почела још од времена Енвера Ходзе, па до тога да и у Македонији званично и статистички опада број припадника српског народа из године у годину. 

Подсећа да је на првом попису у Републици Македонији 1994. године, број припадника српског народа био око 41.000, на другом 2002. године, 35.939 Срба, од којих се тек 27.000 изјаснило да говори српским језиком. 

Можемо очекивати, каже Селаковић, да на неком наредном попису тај број буде још мањи „уколико Србија, која има има одговорност да води националну бригу о својим сународницима који живе не само у региону, већ у читавом расејању, нешто не учини“. 

На питање да ли то значи да ће декларација предвидети и механизме којима ће тај циљ бити оствариван Селаковић каже да је држава, "озбиљна у тој намери и понавља да је основ бриге о заштити српског националног и културног идентитета, брига за очување српског језика". 

"У израду декларације ће бити укључене и наше најистакнутије научне институције" , напомиње Селаковић и истиче да "Србија не тражи ништа више од онога што је била сама спремна да својим правним поретком, својим законодавством и праксом у спровођењу закона пружи сваком припаднику националне мањине у Србији".

„Ефекти оваквог документа се не могу очекивати и без значајног и утицаја на образовни систем, на његовог поправљања, осавремењивања, и на његову много, много већу делотвирност у функционисању. То је оно сто може да учини искљуциво држава.“, оцењује он. 

А тамо где се не пита наса држава - Селаковић скреће пажњу да она мозе да утице на српска удрузења, на српске заједнице и кровне органиyације у некој држави, на насе националне савете и бројне националне институције. 

„Може и једним делом и у садејству са СПЦ. Зашто да не? Колико је само подручја где је српска заједница опстала искљуциво око СПЦ", примећује Селаковић. Он подсећа да је реч о плановима који се праве на средњи и на дузи рок и који тразе „да се мало сви продрмамо“, од државе, преко њених институција, па све до породице. 

Селаковић каже да се, рецимо, већ у другој генерацији наших исељеника губи и бледи знање српскога језика и познавање српске културе, а требало би, каже он, да уколико носите српско име и презиме - и да говорите српски језик, да знате нешто о националној култури и историји, као што то зна, на пример, сваки Грк , ма где он живео.„Када имате тако културно свесног грађанина, култуно образованог, па нема тога ко мозе да вам преотме једне Децане или Грацаницу“, сматра Селаковић. 

„Србија се бори за заштиту насег културног идентитета и споменика насе културе и духовности у белом свету, пред скупстином УНЕСЦа, а да их можда пре тога нисмо заститили сами код себе, сами пред собом", наводи он и закључује да је и то, између осталог, циљ ове декларације. 

Zoran
09.08.2017 • 01:18
Kosovo od 1999 godine nije u sastavu srbije osvesti se selakovicu.
EUR/RSD 117.5790
Најновије вести