ЕУ створила државе а сада их не прима код себе

БЕОГРАД: Слободан Зечевић са Института за европске студије као разлог за то што су за седам година, колико је прошло од почетка приступних преговора са ЕУ, постигнути, по његовом мишљењу, изузетно слаби резултати, то што обе стране не виде заједнички интерес да Србија буде члан Европске уније.
Profesor međunarodnog prava na Institutu za evropske studije Slobodan Zečević Foto: Tanjug/video
Фото: Професор међународног права на Институту за европске студије Слободан Зечевић Фото: Танјуг/видео

"Брисел није у довољној мери препознао да је Србија за њих у овом делу Европе кључни партнер и да од Србије много зависи", наводи Зечевић за Танјуг.

За Србију чланство у ЕУ је битно због цивилизацијског напретка, економских интереса, каже он и скреће пажњу да слабим резултатима у напретку процеса преговора, губи и сама ЕУ, јер Србија практично мора де се орене другима да би опстала и да би могла да се развија пре свега Кини и Русији.

Отворили смо, каже он, само 18 поглавља од 35 а два смо затворили по аутоматизму.

"Овако лоше стање је зато што постоје две стране која свака на свој начин прави оној другој проблем", сматра Зечевић и додаје да је остаје да се види да ли ће бити неког напретка и преокрета у оквиру нове методологије преговарања.

Нова методологија, каже он, омогућава такву врсту преокрета, али сматра да је косовско питање кључни проблем за убразање преговора, али и унутрашњи проблеми и унутрашње прилике у Србији.

"Требало је косовски проблем да оставе делимично по страни да би исфорсирали пријем Србије у ЕУ што би, по мојој оцени, њима донело одређене геостратешке предности", истиче Зечевић.

На питање шта би се могло очекивати у будућности у односима Србије и ЕУ, Зечевић очекује да би ова и следећа година могли да буду врло важне.

"Ако се примени нова методологија на Србију ми бисмо требали ове и следеће године да отворимо спектакуларан број поглавља. Много више него претходних година, али то умногоме зависи од унутрашњих процеса попут процеса преговора међу странкама о изборима 2022. године, о медијском плурализму на који ЕУ ставља примедбе, реформи правосуђа", каже Зечевић.

С друге стране, истиче он, примена нове методологије би омогућила да можда у наредне две године отворимо 90 одсто поглавља или чак и све што би за нас био јасан сигнал да ЕУ у наредном периоду жели да нас прими у чланство.

Зечевић подсећа да је стање у ЕУ нарочито утицало на преговарачки процес од 2017. када је, како каже, требало да се направи прецизнији план у вези пријема Србије у ЕУ који је у том тренутку блокирала Француска.

"Проблем ЕУ је и то што је била заокупљена Брегзитом. Имају проблем у редефинисању институционалног система који се показује неефикасним за савремене прилике 21. века. И онда, ЕУ нема перспективу него се само бави својим текућим проблемима и затворени су сами у себи", објашњава Зечевић.

Подсећа и да је Европа говорила о интеграцији а заправо дезинтегрисала Балкан односно бившу Југославију.

"Створен је велики број држава које саме по себи нису функционалне. ЕУ је причала да ће европска перспектива интеграцијом у ЕУ надоместити дезинтеграцију Западног Балкана", објашњава Зечевић и додаје да европска интеграција не може ићи без интеграције унутар простора Западног Балкана.

"Сматрам да треба да иде паралелан процес интеграције унутар самог Балкана и интеграција унутар ЕУ", каже он.

На питање како види благе реакције Брисела на опасне изјаве који долазе из Приштине, као што је била недавна изјава Рамуша Харадинаја о уједињењу Косова са Албанијом, Зечевић каже да Харадинајева изјава логична ако се погледа из албанске перспективе.

"Косово у перспективи не може бити независно. Чак и да признају независност Косова он ће се на крају ујединити са Албанијом. То је један народ. Они желе да живе заједно. То је један закаснели процес националне интеграције који ће они можда урадити у 21. веку", сматра Зечевић и додаје да је цео концепт који је пласиран на простору бивше Југославије сам по себи проблематичан.

Упитан да прокоментарише какве поруке шаље Брисел када је реч о карактеру саме Уније и односу према земљама ван њених граница, по питању расподеле бвакцина Зечевић каже да ЕУ није једна држава и нема једног центра одлучивања.

"ЕУ је нарочито у тој политичкој сфери и санитарној сфери производ договора више држава, односно њених чланица. Они не функционишу као један систем, нема ту једног министарства здравља, нема једног складишта за вакцине из који се деле вакцине и ту свако ради за себе. Ту видимо један процес непостојања јединствене политике, иако су они учинили доста током прошле године у покушају да направе макар ту јединствену политику у борби против короне вируса", објашњава Зечевић.

Додаје да Европска агенција за лекове није регистровала ни кинеску ни руску вакцину, што, каже он, значи да те вакцине не могу да се дају на територији ЕУ, док Фајзер нема довољно вакцина.

"Када немају довољно ни за чланице ЕУ колико они могу да дају вакцине Западном Балкану то је питање које ћемо видети и вероватно ће зависити од билатералних односа, односно ко је колико близак са неком државом ЕУ", наводи Зечевић и додаје да Брисел тако отвара простор другим геополитичким играчима на Балкану.

"Видите шта смо ми урадили. Окренули смо се онима који нам дају вакцине. Кинези су дали милион вакцина, Руси треба да дају већу количину вакцина. У тој причи о вакцинама такође свако жели да оствари неки геополитички поен", објашњава Зечевић.

EUR/RSD 117.5751
Најновије вести