Државно земљиште одлази у приватне руке

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић сазвала је за данас 13. седницу ванредног заседања парламента, а на дневном реду су три тачке: Предлог закона о претварању права

 коришћења грађевинског земљишта у право својине уз накнаду, Предлог закона о измени Закона о отклањању последица поплава у Републици Србији и измене и допуне Закона о полицији.Седница је сазвана на захтев Владе Србије.

Министарство грађевине предложило је процедуру којом се омогућава да право коришћења грађевинског земљишта, празног, или с изграђеним објектом, чији је власник Република, Покрајина, или општина, уз тржишну накнаду прерасте у власништво. У Влади истичу да постоји неколико разлога за доношење тог закона, а један од најважнијих је окончање својинске трансформације над градским грађевинским земљиштем, у складу с одредбама Устава, који не препознаје такво право.

Укупна површина грађевинског земљишта које је предмет тог закона, а на којем су као корисници уписана лица која су то право стекла у поступку привазације и стечаја, процењује се на око 5.310,42 хектара, вредности око једну 1,4 милијарду евра. Та бројка је у односу на  661.015 хектара, колико износи површина целокупног грађевинског земљишта у Србији. релативно мала, али, како подвлаче у Влади, реч је о квалитетном земљишту, углавном у великим градовима.
Закон уређује и расподелу прихода па ће половина, око 631,4 милион евра, отићи Фонду за реституцију, док ће остали новац поделити републчики, покрајински и локални буyети.

Предложено је да висину накнаде за конверзију одређује орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинскоправне односе.
Предмет конверзије не може бити земљиште за које је посебним законом прописано да се не може отуђити из јавне својине, односно оно на којем је, у складу с планом, предвиђена изградња објеката из области инфраструктуре, или за потребе државних органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе.

По хитном поступку предложено је и усвајање одредби којима се продужава рок важења Закона о отклањању последица поплава. Тај закон престаје да важи истеком једне године, што значи 22. јула па је Влада предложила продужетак до краја 2015. јер, како се истиче, нису реализоване све мере из државног програма.

С. Станковић
 

Измене Закона о полицији

Пред посланицима су и измене Закона о полицији, које садрже и предлоге из такозваног Тијаниног закона. Тако је унет је правни основ за хитно предузимање свих мера из надлежности полиције да би се скратило време потребно за проналажење извршиоца кривичног дела и жртве, које су у случајевима отмица од кључног значаја за успех истраге.
Полиција ће убудуће моћи да, у случајевима нестанка лица, без одлагања користи расположиве мере и радње, одмах по пријави нестанка.
Измене Закона о полицији предвиђају и поступање полиције у стању повећаног ризика, које захтева делимичну или пуну приправност полицијских службеника на делу Србије.

EUR/RSD 117.5054
Најновије вести