Дејтон 25 година после: Константно на удару ревизиониста

БАЊАЛУКА: Двадесет пет година од потписивања Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат, али и успостављен избалансиран и праведан систем суживота и функционисања у Босни и Херцеговини, не јењавају тежње за његовом ревизијом, оцењује за Танјуг професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја.
dejton, yt printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Он, међутим, истиче да, барем формално, у овом моменту до тога не може доћи.

Да би се, како каже, такав споразум, који је гарантовало пет великих сила и унутрашњи актери са југоистока Европе - Србија, Хрватска и БиХ, променио, требало би да постоји сагласност свих, као и унутрашњих актера у БиХ, Срба, Хрвата и Бошњака, који су и прихватила да живе у таквој држави.

Шолаја напомиње да за сада за то нити има унутрашњег консензуса у Босни нити на спољашњем плану.

"Србија вероватно не би прихватила никакве промене Дејтона, а не би могло бити речи ни о консензусу међународне заједнице јер се ни Русија не би сложила са променама споразума које би ишле на штету Републике Српске", прецизирао је Шолаја.

Зато је, како каже, измена уставних односа могућа само "дефакто", кроз понашање високог представника, који, захваљујући својој позицији, као и чињеници да му је од 1997. године Савет за имплементацију мира у БиХ дао снажна извршна, такозвана "бонска овлашћења", може да намеће неке одлуке, чак и да мења неке представнике изабране од стране народа.

Дејтонски мировни споразум је парафиран 21. новембра 1995. године у бази Рајт Петерсон у Дејтону, у америчкој савезној држави Охајо, а званично је потписан 14. децембра исте године у Паризу.

"Споразум је резултат двонедељних преговора које су организовале и водиле земље Контакт групе - САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Русија. Потписале су га три земље: Србија, Хрватска и тадашња Република Босна и Херцеговина, која, по Дејтону, има апсолутно нови приступ и начин на који је извршено унутрашње уређење, а то је конститутивност три народа, Срба, Хрвата и Бошњака и два ентитета", истиче Шолаја.

Функционисање институција у БиХ, према речима Шолаје, почива на три базна принципа: "консензус, ротација у представљању и паритет, односно једнака представљеност у свим институцијама".

Међутим, како каже, још од почетака примене споразума постоје снажне снаге које се залажу за централизацију и унитаризацију БиХ, а оне се доминантно налазе у редовима бошњачког народа и њихових политичких партија.

"Изражава се тежња за ревизијом Дејтона на тај начин што би све више јачале заједничке функције у Сарајеву а на рачун функција које су дате двама ентитетима, Федерацији БиХ и Републици Српској", указује он и додаје да је већи део живота, посебно према изворним одредбама Дејтонског споразума, регулисан у ентитетима.

Али, наглашава, високи представник, који има доста јаку подршку од стране западне међународне заједнице је у неких 60-ак наврата инсистирао на централизацији неких функција, како би се одговорност пребацила на ниво заједничких институција у Сарајеву.

Високи представник наметне неки пропис а затим се инсистира да буде усвојен у Парламентарној скупштини БиХ, описује Шолаја "трансфер надлежности" на Сарајево.

"Само се каже "да се не зову државне него заједничке институције", с намером да би се једног дана, у промени дејтонског Устава, ишло ка централизацији и унитаризацији БиХ. Сигурно да би тако нешто листом прихватили Бошњаци", објашњава он.

За њега су две најизразитије одлуке које су "централизоване" и постављене на заједнички ниво, захваљујући такозваном уговору међу ентитетима, "формирање јединствене пореске управе и стварање јединственог пореза и реформа одбране која је довела до јединствених Оружаних снага БиХ" што је пре тога, истиче, било по ентитетима.

Упитан да ли постоји оправдана бојазан да, било кроз ревизију Дејтона или неком, евентуално новом мировном конференцијом, дође до потпуног развлашћивања Републике Српске, Шолаја одговара да је тако нешто у овом моменту нереално у формалном погледу, док таква могућност постоји "само на терену".

Рат у БиХ однео 100.000 живота, а Дејтон донео 25 година мира

БЕОГРАД: Величина Дејтонског мировног споразума, потписаног 1995. године, мери се трагедијом коју је зауставио, оцењује некадашњи потпредседник Владе СР Југославије Никола Шаиновић, иначе и сам укључен у припрему "Дејтона".

"Рат у Босни и Херцеговини однео је 100.000 живота, а Дејтонски споразум донео је 25 година мира", истиче Шаиновић за Тањуг, уз оцену да је посреди "темељни траг" за од тада будућу историју Балкана.

Упитан колико могу бити опасне тенденције за ревизијом "Дејтона" те колико би оне евентуално могле угозити опстанак Републике Српске, он каже да му данас, кад се говори да ли треба нешто исправљати и вршити формалне ревизије Дејтона, помињући и некакав "Дејтон 2", све то делује "врло неодговорно".

"Не сме бити олаких дискусија јер оне ризикују да угрозе мир. Сви који желе добро Босни треба да учине много напора да све функционише у свом изворном дејтонском аранжману", напомиње Шаиновић.

На тенденције, које повремено долазе из Федерације БиХ, а и неких међународних центара о томе како је Босна наводно компликована држава па је треба реформисати, Шаиновић каже да је и "СФРЈ била компликована држава".

"Кључне одлуке у Већу република и покрајина са осам делегација је требало донети консензусом, као што је рецимо буџет. И тада су сви долазили са неким својим захтевима, али су истовремено знали да мора да се постигне консензус и да је могућ само координацијом и разговорима", подсећа он.

Према његовим речима, нико рационалан нема интерес да дестабилизује Босну и Херцеговину и да, поред ионако врућег Балкана, отвара "старе ране".

"То верујем да објективно никоме није интерес у међународној заједници осим можда неких неозбиљних покушаја за истицањем кроз одређене политичке гестове", сматра Шаиновић, мислећи на покушаје неких дипломата са Запада да "направе каријеру бавећи се Балканом и имајући неке радикалне предлоге".

Холбрук је, описује тадашње догађаје Шаиновић, као најпознатији дипломата на Балкану, имао све време амбицију да постане државни секретар САД, а, како каже, "балканске референце" требало је да му помогну око тога.

Шаиновић уверава да данас није могуће развргнути изворни Дејтон а да је то тако, каже, сматра и Весли Кларк, амерички генерал, присутан у збивањима из рата у БиХ деведесетих.

"Кларк је децидно рекао да нема и не постоје услови за Дејтон 2. То је и поновио недавно за сарајевску Ал Џазиру. Дејтон је потписан уз учешће комплетне међународне заједнице, сталних чланица Савета безбедности УН. И да би се нешто променило данас, потребна је сагласност свих чланица, као и три конститутивна народа БиХ. Друго, међународни однос снага на почетку треће деценије 21. века није онакав какав је био на крају 20. века... стога, да сад неко дође и поништи Дејтон и крене испочетка, апсолутно није реално", уверен је Шаиновић.

Заиста, истиче, реални интерес за променом Дејтона не постоји.

"Потребно је пуно труда уместо "врућих парола". Треба радом, миром и стрпљењем ићи ка решењима и тако ће Босна нормално функционисати", оценио је Шаиновић.

Упитан да ли притисци око евентуалног "распакивања" дејтонске БиХ могу бити повезани са притиском за решавање косовског питања, каже да притисци постоје, да трају веома дуго, али да се само политиком притиска "ништа неће постићи".

"Све је на неки начин повезано. Што се Србије тиче повезано је виталним интересом српског народа који живи у БиХ и на Косову и Метохији. Било би много боље да се уместо притисака седне са свим народима овог региона и стрпљиво ради на унапређивању њихових односа. Велике силе би требало само да нам помогну да боље радимо заједно и ништа више", казао је Шаиновић.

Шаиновић подсећа да је историјат "дејтонског процеса", практично започео пролећа 1994. године.

"Пре Дејтона, потписан је Вашингтонски споразум који је ујединио Хрвате и Муслимане (Бошњаке) у Босни који су дотад ратовали. Тада је направљена нова структура - Федерација БиХ. У даљем току, а све се одвија под америчким управљањем, десила се припрема Хрватске за "Олују". Припремао се коначни сукоб Хрвата са Србима у Крајини и уједињених Хрвата и Муслимана у Босни против Срба, а истовремено траје политичка припрема за Дејтон", наводи Шаиновић.

Како каже, још јануара 1995. је тадашњи амбасадор СР Југославије у Атини Милан Милутиновић донео у Београд текст нацрта Дејтона који је садржао само основне ствари: 51 напрема 49 одсто расподеле територије у корист Федерације БиХ у односу на Републику Српску.

"Важно је рећи да је Југославија за све време рата желела да се сваки проблем решава понаособ. Питање Срба у Хрватској, питање Срба у БиХ, као и проблеми на Косову, за тадашњу Југославију су три различита проблема. У односу на Босну, имали смо уверавања из међународне заједнице да ће се питање Срба у Хрватској и Републици Српској Крајини решавати кад се реши Босна као најкомпликованији проблем на Балкану. Нажалост, то обећање је погажено одобрењем за "Олују" које су Американци дали Хрватима", каже Шаиновић и додаје да је "Олуја" темељно променила војни однос на терену јер су протерани Срби из Крајине, а након ње је и запоседнут "велики део територије коју су фактички држали Срби у Босни".

Ипак, како каже, паралелно с тим, наставља се "дејтонски мировни процес".

"У самом Дејтону се почело разговарати на темељима онога што је претходно било договорано, невезано за ратна дејства. Значи, Дејтон је усвојио све основне принципе који су унапред били припремљени. Остала је Република Српска као и подела на два ентитета. Уређење Федерације БиХ је компликовано, има 10 кантона, али се заборавља или прећуткује да је то зато што је пре настанка Федерације БиХ био рат Муслимана и Хрвата", закључује Шаиновић.

EUR/RSD 117.5644
Најновије вести