Зоран Кнежев: Златни период новосадских кафана био између два рата

О томе да су новосадске кафане у не тако далекој прошлости биле стецишта чувених и великих песника, глумаца, музичара, политичара, али и „обичног” света, истинских боема, који су ту стварали нова дела, али и жустро расправљали о важним темама дневне градске агенде, говорило се недавно у Музеју Војводине на предавању хроничара и публицисте Зорана Кнежева под називом „Кафански живот Новог Сада”.
е
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Кнежев кафане упоређује с малим градским парламентима, али и универзитетима, јер су оне, како је рекао, биле центар модерности, односно све што је стизало у Нови Сад, најпре је „пролазило” кроз гостионице и свратишта. Тако су прве шаховске и билијарске партије одигране у кафани, баш као и позоришна представа, те пројекција филма. Прва сијалица у граду засветлела је управо у кафани, а Кнежев наглашава да је у њој настала и прва српска читаоница.

– Колико је само песама, приповедака, позоришних представа написано у кафани, па и новинарских текстова, заиста су оне биле универзитети неког времена – казао је Зоран Кнежев, и додао да су гостионице одвајкада имале важну друштвену улогу и биле место окупљања свих сталежа. – Зачеци медија, али и друштвених мрежа, јесу кафане јер се о свему што се одвијало и што је било интересантно расправљало баш у њима. Људи су долазили у кафане да чују шта има ново, ко је умро, ко се оженио, удао, шта је на продају. Кафане су биле медијска средства информисања некада, оне су зачеци модерног новинарства.

Кнежев је присутнима говорио и о зачецима кафанског живота у Новом Саду, па је тако открио да се први траг о гостионицама јавља 1526. године. Како је казао, забележено је да је у то време у Сремској Каменици постојала кафана с преноћиштем, коју су Турци уништили у походу на Мохачку битку. Чувени новосадски хроничар каже да је прва кафана у граду отворена у 19. веку и била на месту данашње зграде Матице српске, а звала се „Турски хан”. Интересантно је да је најстарија кафана коју знамо и данас заправо хотел „Војводина”, а да су прве модерне кафане отваране током друге половине и пред крај 19. века. У њима се пило, јело, трговало, али су се и склапали важни послови.

– Некадашњи кафански живот Новог Сада и данашњи не може се ни поредити. Златан период кафанског живота у граду био је између два светска рата. Тада је и боемија била израженија и све оно што је ишло уз кафану. Срамота је да данас Српска Атина нема градску кафану – рекао је Зоран Кнежев, и додао да је највећи део ствари битних за Нови Сад изнедрила управо кафана.

Кнежев се на крају предавања запитао има ли данас у Новом Саду правих боема или њихових следбеника, који чувају традицију и сећање на стецишта најбољих умова политичког и културног живота града.

Пошто је једно предавање мало да се упозна боемски живот Новог Сада, Зоран Кнежев је позвао присутне да више детаља, али и занимљивих појединости и прича из старих гостионица прочитају у његовој књизи „Кафанологија и проституција”.

Фото: pixabay.com
У Темеринској свака трећа кућа - крчма

На предавању су приказане раритетне фотографије некадашњих градских крчми, међу којима су, између осталих, „Српски крај”, „Зелени венац”, „Три зеца”, „Три круне”, „Златни орао”, „Златно сидро”, „Кафана код Камиле”, али и чувена „Бела лађа”, која је била смештена у Његошевој улици. У њу су, како је Кнежев рекао, свраћали сви чувени Срби тог времена. Он је открио и да је Темеринска улица у историји Новог Сада остала упамћена као место с највише кафана јер је у њој свака трећа кућа била мала крчма у коју су свраћали људи са свих страна.

        В. Бијелић

EUR/RSD 117.6117
Најновије вести