Гојазност деце и омладине у Новом Саду све израженија

У савременом свету, у којем технологија преузима примат у готово сваком сегменту, прекомерна ухрањеност, посебно код деце, достигла је драматичне размере те је Светска здравствена организација означила гојазност као „миленијумску болест”.
1
Фото: Youtube Printscreen

По подацима од пре неколико година након систематских прегледа који су организовани у Дому здравља „Нови Сад”, у нашем граду је било 16 одсто прекомерно ухрањене и гојазне деце и омладине школског узраста.

– Гојазност у детињству и адолесценцији је комплексно стање које настаје као резултат интеракције бројних генетских, хормонално-метаболичких, нутритивних и психолошких фактора, али и фактора окружења – рекла је за „Дневник” специјалиста-педијатар др Темира Лозанић. – Иако генетски чиниоци имају велики утицај на развој гојазности, садашња епидемија је настала првенствено због друштвено-економских и технолошких промена које су захватиле цео свет. Битно су се променили услови и начин рада, живота, исхране, транспорта и забаве људи, а неправилна исхрана и физичка неактивност су означене као главни узрок поваћања гојазности широм света.

Како каже наша саговорница, данас су економски и технолошки напредак довели до смањења физичке активности и опадања енергетске потрошње организма. Нажалост, људи су у слободно време постали склони разним видовима пасивне забаве, преносећи на децу и омладину тај облик понашања, што је забрињавајуће. Некада су млади слободно време проведили у активној игри и спортским активностима, што је данас замењено гледањем телевизије и играњем видео-игара на различитим медијским уређајима.

– Гојазност је повезана с бројним значајним здравственим компликацијама – упозорава Темира Лозанић. – Болести и поремаћаји удружени с вишком килограма могу захватити готово све органе и органске системе и битно нарушити квалитет живота током детињства и адолесценције. Као рана последица јавља се психосоцијална дисфункција јер су често изложени социјалној стигматизацији и дискриминацији вршњака, па и родитеља и наставника. Осим тога, бележе се компликације на респираторном систему као што је астма, затим учестале респираторне инфекције горњих дисајних путева и нетолеранција физичког напора. Може доћи до разних ортопедских компликација, попут болова у ногама и леђима.

Иако генетски чиниоци имају велики утицај на развој гојазности, садашња епидемија је настала првенствено због друштвено-економских и технолошких промена које су захватиле цео свет (Темира Лозанић)

По њеним речима, поремећаји настају и на дигестивном и кардиоваскуларном систему, а евидентни су и бројни ендокрино-метаболички поремећаји као што су метаболички синдром, дијабетес мелитус тип 2, рани пубертет, полицистични јајници, липидни поремећаји... Стога је гојазност један од најопаснијих здравствених проблема с којима се данас деца и адолесценти суочавају.


Лоша исхрана

– Традиционална исхрана, карактерисана комплексним угљеним хидратима, свежим воћем, поврћем, с мање масноће и беланчевина животињског порекла, потиснута је високопрерађеном храном која је богата засићеним мастима, шећерима и много соли, а сиромашна влакнима – каже др Темира Лозанић. – Таква исхрана, уз велике порције, доноси сувишну енергију и нежељено добијање у тежини.


Најзначајнија дугорочна последица гојазности у младости је та да до 80 одсто адолесцената може остати гојазно у одраслом добу, поготово ако имају гојазне родитеље. Уз то, она смањује животни век, а има и значајне социјалне и економске последице, не само за појединца већ и за друштво у целини. Здравствени радници, првенствено педијатри, у свом свакодневном раду промовишу дојење и едукују родитеље о принципима правилне исхране и физичке активности од најранијег узраста и током одрастања. Редовним годишњим систематским прегледима прати се раст и развој деце и младих зарад раног препознавања ризика за развој прекомерене ухрањености и гојазности. У третману дечје гојазности, родитељи треба да промене стил живота кроз здраве навике у исхрани, повећану физчку активност и смањење седентарног начина живота своје деце.

И. Миклоши

EUR/RSD 117.5822
Најновије вести