Архив града: Уз кафану у центру и парно купатило

НОВИ САД: За благотворно дејсто парних купатила зна се још од давнина, али, нажалост, нема података о томе када су отварена прва јавна купатила у Новом Саду, мада се сматра да су их на ове просторе донели Турци.
a
Фото: Dnevnik (Vanja Fifa)

Забележено је да је око 1800. године извесни Киш, за кога се наводи да је био племић, основао купатило у Петроварадину, користећи воду из извора у подножју Петроварадинске тврђаве. Према записима, постојао је велики казан, у којем се грејала вода с миришљавим и лековитим биљем, те да су га посећивали официри из петроварадинског гарнизона, а кочијама су долазили и богати и угледни Новосађани са својим госпођама. Аустријски војни чиновник Франц Шамс помиње то купатило, али не наводи до када је радило, већ само наглашава „да је штета што је после Киша дошло у лоше руке“.

Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева, у Новом Саду у 19. веку је било неколико мањих јавних купатила.

Фото: Arhiva

- Познато је да је меленачки парох, писац и оснивач многих културних и општекорисних друштава Павле Бибић, племић од Јенопоља, купио кућу на главном тргу, где се налазила кафана и ресторан, касније хотел „Зелени венац“ (потом хотел „Слобода“, Дом ЈНА, а данас Војвођанска банка) и да је тај предузимљиви Банаћанин са синовима Николом и Митом, уредио, поред соба, и парно купатило у кафани „Бела лађа“, који се сматрао за депанданс хотела „Зелени венац“– појашњава Ђурђев. - Купатило је служило гостима хотела, али су и многи Новосађани тамо одлазили бар једном седмично, углавном суботом, пошто је некада било уобичајно такозвано хигијенско купање, како би се спречило ширење заразних болести. Филозоф и писац Васа Стајић забележио је да је прво парно купатило у граду било у Бибићевој „Белој лађи“. Годишњи закуп угоститељског комплекса 1850. године износио је 3.000 форинти, а имао је кафану, ресторан, 22 собе за путнике, четири штале за 80 коња и седам шупа. У парном купатилу било је мушко и женско одељење, десет када, четири собе за одмарање и башта.

Занимљив је податак, истиче Ђурђев, да је Магистрат 1878. године установио да на територији града има 12 парних казана, да је потребно да се уради инспекција и да је пронађен „пропуст“ у Бибићевом купатилу.

- Преглед су обавили мерник Младен Јовановић, градски капетан Радослав Манојловић и представник Магистрата Мита Савић - каже Ђурђев. - У извештају су навели да се у Бибићевом парном купатилу, у Улици Гвозденог човека (данас Његошева), налази неисправан казан. Предложили су да се "радња у парној илиyи обустави дотле док власници не докажу писмено да имају испитаног машинисту који казан надгледа и пази на њега".

Пошто Нови Сад лежи на термалним водама, велепоседник Лазар Дунђерски је 1881. године понудио Магистрату Новог Сада да подигне зграду поред хотела „Елизабета“, у којој је намеравао да изгради парно купатило. У извештају Новосадске трговачке омладине за 1907. године забележено је да је постојало и Дунђерсково купатило, вероватно у дворишту хотела „Елизабета“ (данас „Војводина“).

С. Ковач

EUR/RSD 117.5833
Најновије вести