Архив града: Сеоба и градња Магистрата

Становници Петроварадинског шанца су платили велику суму новца како би од царице Марије Терезије исходовали повељу којом је Нови Сад 1. фебруара 1748. године добио статус слободног краљевског града и како би оформили муниципијални Магистрат, као градску управну и судску власт.
Архива Дневника/Градска кућа на Главном тргу -1905. година
Фото: Архива Дневника/Градска кућа на Главном тргу -1905. година

Према речима директора Историјског архива Новог Сада, установе где се чувају бројни значајни градски документи, Петра Ђурђева, Магистрат је у почетку био смештен у изнајмљеној кући месара и градског сенатора Петера Ференција, у такозваној  „Ференцијани“ која се налазила на месту данашњег здања Градске куће на главном варошком тргу, челом окренутој према католичкој цркви.

- Не желећи да плаћају велику закупнину функционери Магистрата затражили су 1749. године да се адаптира бивша зграда Коморе поред јерменске цркве, али која је већ 1786. године постала тесна, па се Магистрат вратио у “Ференцијану”  и одобрио да се она откупи за 15.000 форинти – појашњава Ђурђев. - Питање изградње Градске куће покренуто је крајем шездесетих година 18. века. Помиње се да је инжињер Лазар Урошевић направио план градње, те да је чак постојао почетни фонд од 30.000 форинти, а рачунало се да би сечом врбака могло испећи 600.000 цигала у локалној циглани. Ипак од зидања се убрзо одустало. Након ратних збивања током револуције 1848 и 1849. године, дошло је до привременог пресељење Магистрата у стару зграду „Гвоздени човек“ (изнад данашњег локала “Атина”), а затим у палату „Својина“ (Змај Јовина 4), где је остао до 1871. године, када је пресељен у Жандармеријску касарну, која се налазила близу данашњег тржног центра „Базар“. Убрзо је постало јасно да се градска власт мора коначно скрасити на једном месту, али је избио сукоб око места изградње Градске куће.


Копија здања у Грацу?

Занимљив је податак да се у књизи “Атлас улица” Живка Марковића, као и на званичном сајту Града и међу појединим Новосађанима помиње да је новосадско здање копија градске куће у Грацу. Мађутим, Ђурђев каже да је реч само о још једној урбаној легенди.

- Иако на први поглед делују слично, пре свега због балкона и торња, мало је вероватно да је копија оне у Грацу – наглашава наш саговорник. - Репрезентативна неоренесансна палата са торњем представља и данас једно од најлепших здања и симбло нашег града. Чеона фасада поседује истурени ризалит са снажним стубовима и аркадом у приземљу. На сва четири угла палате, налазе се куполе, а над ризалитом је мансардни раван кров. На згради доминира високи торањ са балконом на којем су 1907. године ватрогасци поставили чувено звоно „Матилда“ које је оглашавало пожаре у граду, а које је претопљено током рата. На фасади палате истичу се прелепе алегоријске фигуре грчких богиња.


- Тадашњи градоначелник Светозар Милетић је 1861. године покренуо је иницијативу да се Градска кућа зида на ханском плацу, делу Новог Сада где су већински живели Срби, а где је касније изграђена Матица српска, те да се у центру подигне позориште. Међутим, јавио се проблем, јер ту замисао никако нису могли да прихвате градски представници Мађара и Немаца – каже Ђурђев. 

Коначно, када је прикупљен новац, 1893. године започета је изградња Градске куће, на месту порушене „Ференцијане“. Према речима Петра Ђурђева  конкурс је расписан и објавњен у новинама, а усвојен је пројекат прослављеног новосадског архитекте Георга (Ђерђа) Молнара који је награђен с 400 форинти. Након дугоитрајних припрема нејмари су прионули на посао 1893. године и две године касније завршили велелепно здање Магистрата за време мандата Стевана Поповића Пеције. Предузимачи у изградњи били су Карл Лерер и Јожеф Цоцек, пластичне украсе радио је вајар Јулије Аника, а свецану салу осликао је 1911. године сликар Павле Ружичка. Прва скупштинска седница одржана је у свечаној сали 3. јануара 1895. годионе.        

С. Ковач

EUR/RSD 117.5782
Најновије вести