Не бацајте паре на суплементе и витамине

Сматра се да модерна храна не садржи довољно хранљивих састојака, и да кад је сезона вируса треба пити разне суплементе, јер у супротном организму фале витамини. А да за сјајну кожу и јаке нокте не треба заборавити додатке за лепоту.
s
Фото: pixabay.com

Помаму око додатака исхрани и витаминских комплекса научници не подржавају и саветују да не трошите новац на њих без преке потребе, пише у „Аналима интерне медицине“ а преноси Спутњик.

Име Линуса Полинга седамдесетих било је познато не само уском кругу научника, већ и широј јавности: два пута је добио Нобелову награду – као хемичар и као јавна личност. Његов ауторитет је био неспоран, па када је написао књигу у којој тврди да је витамин Це ефикасан у превенцији и лечењу прехладе, одмах је постала бестселер.

Чињеница је да је сам Полинг због болести бубрега био приморан да се придржава строге дијете, а када је ујутро почео да додаје витамин Це свом соку од поморанџе, заиста се осећао боље. Као резултат тога, научник се не само заљубио у овај витамин, већ је успео да убеди јавност да је у стању да он излечи чак и озбиљне болести, попут сиде и рака. Сулуда потражња за витаминима одмах је створила нову тржишну трку.

Иако је бескорисност витамина Це у лечењу болести више пута доказана, идеја о дивној пилули са тренутним дејством била је изузетно атрактивна. То је довело до чињенице да је у 2016. обрт на светском тржишту биолошки активних адитива износио 132,8 милијарди долара, а до 2022. године, према предвиђањима, он ће се приближити 220,3 милијарди долара.

Додаци исхрани су супстанце које се користе за јачање здравља: ​​спречавање болести, одржавање имунитета и побољшање рада унутрашњих органа. Они могу да укључују аминокиселине, антиоксидансе, пробиотике, као и витамине и минерале у дозама које немају изразит ефекат на организам.

Додаци се продају у облику комплекса за јачање имунитета, капсула против старења, средстава за мршављење, побољшање памћења и радне способности, „таблета за лепоту“. 

Често имају атрактиван облик и паковање и рекламирају их познате личности.

За разлику од лекова, са значајном дозом активне супстанце у саставу, који се подвргавају озбиљним лабораторијским тестовима, додаци исхрани су прехрамбени производи и немају јасне стандарде за производњу и контролу.

Постоје докази да додаци попут кофеина и креатина помажу телу да издржи интензиван стрес. Али, већина додатака исхрани је бењкорисна, или штетна, или њихова ефикасност и сигурност нису доказане. Колаген неће учинити кожу чвршћом, омега-3 неће побољшати рад срца и крвних судова, а коензим К10 неће смањити притисак. Штавише, према закону, додаци исхрани не би требало да садрже супстанце у дозама које могу имати значајан утицај на организам, у супротном би морали да буду регистровани као лекови.

Будући да током регистрације и производње дијететски додаци имају мање строге захтеве од медицинских производа, произвођачи им додају лекове и забрањене супстанце, а да то не помињу на паковању. На крају крајева, како би купци осетили ефекат, мора постојати нешто у саставу што заиста делује. 

Управа за храну и лекове на црној листи наводи додатке исхрани који садрже супстанце попут антидепресива флуоксетин, дијуретски фуросемид и лаксативни фенолфталеин, а све то може бити штетно.

Независни тестови показују да састав додатака исхрани често не одговара дозирању назначеном на етикети (са просечним одступањем од 38 одсто),

 

EUR/RSD 117.5848
Најновије вести