Кардиолог Драгослава Шапоња: Доктор Гугл води до инфаркта

Узрок смрти сваке друге особе у Србији су болести срца и крвних судова. Између 16.000 и 18.000 пацијената доживи инфаркт годишње, а трећина њих никада не дође у болницу.
dragoslava Saponja 2.jpg
Фото: приватна архива

Управо међу њима су они који прибегавају самолечењу према саветима комшинице или доктора Гугла, те олако узимају лекове од родитеља или рођака без консултације са доктором.

"Самолечење и примена медикаментне терапије без стручне препоруке је просто недопустива. Већину облика благих и умерених хипертензија може да лечи лекар опште праксе. Када је у питању повишен крвни притисак праћен компликацијама, са вредностима које, упркос примењеној терапији, превазилазе такозване циљне вредности (120/80), у лечење мора бити укључен интерниста односно кардиолог. На жалост опште је место примена лекова за лечење притиска од комшинице, мужа, пријатеља са идејом кад је њима помогло и мени ће. То никако не сме да се ради, јер тренутно на тржишту у Србији постоји више од 20 врста лекова за крвни притисак, често су комбинације неколико лекова у једној таблети, који регулишу повишен крвни притисак код комплексних случајева, па узимање оваквих лекова може озбиљно да наштети здрављу ", објашњава кардиолог др сц мед Драгослава Живков Шапоња, начелник одељења за срчане мане Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

Колико штете могу нанети савети и терапије по препоруци „др „Гугла“?

"Све чешће смо сведоци примене савета и препорука „др Гугла” везано за лечење свега и свачега, па тако и артеријске хипертензије. Разни стручњаци потпуно професионало на одређеним порталима пишу о обољењима, али је приступ сваком обољењу и сваком пацијенту, па када је у питању и повишен крвни притисак индивидуалан. После 25 година кардиолошке праксе јако добро знам колико су пацијенти различити у реактивности на одређени лек, на различите дозе истог лека, и колико опширна дијагностика у виду лабораторијских испитивања, хормонског статуса (штитна жлезда), ултразвука срца, ултразвука каротидних артерија, и стомака, морају да се ураде да би терапијски приступ за одређеног пацијента био јединствен, и делотворан. Често се дешава, упркос свим препорукама, да пацијенти самоиницијативно оду у апотеку и купе лек а од апотекара се информишу које дозе су препоручене. Ниједан лек није идеалан и често се дешава, да када лекар уведе одређени лек , после недељу две дана дође до појаве нуспојава (нпр код групе АЦЕ инхибитора је то сув надражајни кашаљ, који често чак и сами лекари превиде, па крену у испитивање кашља, који ако нису размишљали о нуспојави, лека може годинама  да траје). Други пример из праксе је да због примене лека (класа калцијумских антагониста) дође до обостраног отицања ногу, имала сам прилику да то видим често, али и да пацијенти сами набављају лекове за измокравање, мислећи да им је срца „попустило”. Дакле самолечење и обавештавање путем „др Гугла”,  препоруке комшија, пријатеља, блогера су недопустиве".

Када пацијент може сам себи да помогне а када је неопходно звати хитну помоћ?

"Висок крвни притисак или хипертензија је често разлог ангажовања Службе хитне медицинске помоћи. Акутна погоршања су изразита код пада атмосферског притиска и температуре, појачаног ветра и проласка хладног фронта. Другим речима крвни притисак је променљива варијабла, и под утицајем је како макроклиматских тако и микроклиматских промена, и пацијенту морају због тих разлога чешће да се контролишу да би лекар могао да коригује терапијске дозе, да благовремено да савет везан за понашање у случају наглих повећања вредности крвног притиска или чак пада, где пацијенти могу сами себи да помогну без паничног звања службе хитне медицинске помоћи".

Опште је место примена лекова за лечење притиска од комшинице, мужа, пријатеља са идејом кад је њима помогло и мени ће. То никако не сме да се ради, јер тренутно на тржишту у Србији постоји више од 20 врста лекова за крвни притисак, често су комбинације неколико лекова у једној таблети, који регулишу повишен крвни притисак код комплексних случајева, па узимање оваквих лекова може озбиљно да наштети здрављу

Волимо да пијемо лекиће, али може ли се притисак поправити и кроз промену начина живота? Колико исхрана може да нам помогне да регулишемо притисак?

"Волим да кажем да од када се уз кардиологију којом се бавим већ 25 година, бавим и превентивном медицином, тачније применом програма хроно исхране др Гифинг, где сам заиста почела да уживам у резултатима примене програма, много више него применом својих знања лечењем пацијената лековима, применом реваскуларизације миокарда (стентови, бај пас хирургија). Суштина је да уз повишени крвни притисак често имамо и друге факторе ризика за настанак по живот опасних кардиоваскулрних и цереброваскуларних обољења као што је гојазност, шећерна болест, поремећен метаболизам масти, који су ретко изоловано присутни, обично иду заједно, чинећи данас све присутнији метаболички синдром. Присуство ових фактора ризика утиче да и крвни притисак који је повезан са њима, буде решен са минималним дозама лекова, јер смо применом програма исхране, уз адекватну суплементацију (додаци исхрани), прво решили гојазност, шећерну болест и дислипидемију, а у крајњој линији довели до регулације крвног притиска и довођења у баланс самог организма. На почетку програма, ја увек обавестим пацијента да ће након примене програма већ после пар недеља доћи до пада вредности крвног притиска и да ћу или укинути или значајно смањити дозу лека за повишен крвни притисак. Често пацијенти не верују да је то могуће, јер су навикли на „чаробне таблете” за све.  На жалост не постоје „чаробне таблете”. Суштина је да се применом  програма исхране лече узроци, а не последице. Суштина је да се лечење гојазности, шећерне болести, и поремећен метаболизам масти мора поверити стручњаку из ове области, тако што ће се поштовати правила која програм дефинише, а не да се опустимо и очекујемо да ће шака прогутаних пилула у току дана решити проблем".

Да ли је заиста сланиница, односно маст крива за срчане проблеме Војвођана или су то пре крофне и штрудле, односно шећери?

"Шећер, посебно фруктоза, јесте заправо отров који хронично интоксицира наш организам, а за масти која је више од 40 година неправедно „окривљена” има итекако места у исхрани. Данас смо тежи у просеку за 11,5 кг него пре 25 година, а да се за то време није изменила генетика. Измењено нам је само окружење и то драстично. Када су раних 1970-их година откривени ЛДЛ (липопротеини мале густине) и када је указано на везу да њихов пораст изазивају прехрамбене масти, а неколико година касније је утврђено да повишене вредности ЛДЛ (лошег холестерола) корелирају са порастом кардиоваскуларних болести, одмах су те ствари изједначене и изведен је закључак да масноће у храни доводе до кардиоваскуларних обољења. Поједностављено је тумачење, али се тог става придржајаву нутриционисти и здравствени радници више од 30 година. Тај став је довео до смањивања нивоа масноћа са 40 на 30% у намирницама, а ради корекције укуса, додат је шећер. И после 30-ак година, видимо јасан тренд, број оболелих од кардиоваскуларних болести је у порасту, гојазност је у порасту, дијабетес мелитус је добио пандемијски карактер, а све ово погађа све млађу популацију. Тако да одговор на питање је да нам масти требају за производњу ћелијских мембрана, за продукцију хормона који нас штите, за производњу Д витамина, а замена масти која даје укус у фабрикованој храни је шећер. И тако је уместо до смањена броја гојазних, дијабетечира и кардиолошких пацијената, шећер учинио управо обратно и довео до пандемије гојазности, шећерне болести и кардиоваскуларних обољења".

Снежана Милановић

EUR/RSD 117.5801
Најновије вести