ДР ГЕРМАН ТЕПЉАКОВ  Открива ли наш изглед наш карактер

Од давнина су људи покушавали да проникну да ли је могуће да се склоности и карактер неке особе одреде по њеном изгледу.
Dr German Tepljakov  Foto: privatna arhiva
Фото: Др Герман Тепљаков  Фото: приватна архива

Од древних кинеских лекара којима је „читање“ лица и тела спадало у свакодневну лекарску праксу, преко античке Грчке, па све до данашњих дана... Модерна наука је оваква знања прво прогласила шарлатанским, али се касније на озбиљан начин позабавила њима истражујући колико се заиста наш унутрашњи свет одражава на спољашњи и обрнуто. Зато смо одговоре потражили од руског лекара и магистра психологије и педагогије др Германа Тепљакова из Новосибирска који се управо тиме бави. Занимљиво је да је др Тепљаков оваква знања стицао не само на студијама медицине и психологије, него и у својој породици.

– Визуелна психодијагностика је нешто чиме се бавим целог живота. Наравно постоје два периода, онај научни који је почео студијама медицине где сам пронашао објашњења везе између изгледа човека и његовог понашања и онај пре тога где сам таква знања стицао у својој породици. Наиме, моја пра-пра бака Груња која је за радила на двору грофа Шувалова у Новониколајевску (сада Новосибирску) је имала прилику да тамо оваква знања прикупи. Осим многих познатих и умних људи тамо је неко време био гост и гроф Калиостров који је био изузетан познавалац људских карактера на основу њиховог изгледа и он је своја сазнања поделио са Шуваловима, а интелигентна и радознала Груња је то као сунђер упила.

Како су оваква знања успела да се пренесу у вашој породици?

– Груња их је пренела својој најдражој унуци – мојој баки Машењки, која је била писмена и све то забележила. Део тих свесака је нестао у вихорима рата, али је свеска о „читању“ лица преживела. Чак сам је и ја имао у рукама... Пошто је била писана архаичним језиком и писмом, молио сам баку за објашњења. Но бака је сматрала да сам још млад, сакрила је свеску и од тада је више нисам видео. Остало је само оно што сам успео да запамтим, а када сам почео да студирам та сазнања која сам стекао у породици била су и научно потврђена. Напоменуо бих да је моја бака умела тачно да процени колико је ко интелигентан и шта ће моји школски другови постати.

Осим тога имао сам прилику као млади лекар да радим под вођством др Александра Богданова, изузетног лекара, који је такође био упућен у патофизиогномију, тј. спољашње знакове људских болести. Рад с њим ме је упутио како да помогнем људима с нејасним дијагнозама. Прави узлет у овој професији ми је дало упознавање с академиком Ануашвилијем од кога сам добио веома моћно средство – компјутерску анализу лица. Он је открио како да само на основу трага откријем „зеца“. Овај програм се сада користи у безбедносним службама, царинама, банкама...

Да ли заиста наш изглед утиче на наш карактер или је то обрнуто?

– Може се рећи да постоји предиспозиција. Тајна је у томе да не постоји никаква судбина, само склоност ка одређеном начину понашања. Познати италијански лекар, психијатар и криминолог Чезаре Ламброзо је заговарао да одређени изглед одаје криминалца. Био је веома критикован и то с правом, јер изглед је само склоност, а да ли ће се човек заиста и понашати тако је нешто друго и на то утиче много других фактора.

На који начин су повезане телесне карактеристике са нашим карактером?

– Наука о визуелној психодијагностици се ослања на еволуциону биологију. Замислите четворо људи испод високог дрвета јабуке. Онај ко је висок преко два метра он ће лако убрати јабуку, али зато онај ко је изразито низак неће – зато они међусобно морају да сарађују. Високи људи су обично независни, а ниски добри организатори. Постоје бројни историјски докази који потврђују ову претпоставку: велике војсковође, освајачи, владари скоро су увек били људи ниског раста... Рећи ћу вам и ово велики људи као што је Сократ, Леонардо да Винчи, Никола Тесла су се издигли изнад својих телесних карактеристика и њих не можемо на овај начин анализирати. Ове анализе се односе на обичне људе.


Thumbnail

Прича о Сократу и пороцима

Сократ је био средњега раста, дебео, широких рамена, на којима се дизала повелика ћелава глава с високим челом, са широким пљоснатим носом, и са дубоким и буљавим очима. Колико је његов спољашњи изглед био скроман, толико је његов унутрашњи свет био богат и раскошан...

– Једанпут је Сократ заједно са ученицима посетио познатог физиогномичара Зопира, човека који је на основу спољних карактеристика могао да одреди карактер човека. Загледавши добро ониског, дебељушкастог, ћелавог, буљавог човека са носом као кромпир Зопир је рекао „да је он лажљивац, пијаница, женскарош, укратко човек пун порока”. Ученици су се насмејали и рекли Зопиру да је погрешио и да је Сократ најбољи човек од свих. На то их је Сократ укорио, одао признање Зопиру да је истину говорио, али је и рекао да је он све своје пороке савладао! – испричао нам је др Герман Тепљаков откривајући колико је вредан рад на брушењу свог карактера и образовању.


Колико су овакве анализе поуздане?

– Њихова поузданост је око 85 процената. Када посматрамо с научног гледишта све преко 70 одсто више није случајност. Искусни професионалци у овом послу постижу тачност и преко 90 посто – моја тачност процене се креће око 94 процента. Метода визуелне дијагностике се у Русији доста користи, а веома често у финансијским структурама. Познато је, да се ово знање користи у Спербанци од одлучивања ко ће се запослити у банци и на ком месту ће радити, до тога коме одобрити кредит... 

Колико промена личног изгледа, може да утиче на начин на који ће се особа понашати?

– Када неко ко је пуначак држи дијету, онда он мора да има јаку вољу да спроведе овај свој наум у дело. Оно што се дешава у том процесу је смањивање емпатије према другим људима, али и повећавање креативности. Наиме, код дебелих људи је веома изражена емоционална интелигенција, док је код мршавих веома развијен рационални ум и научна креативност. Треба имати на уму и ово да се човекова тежина током живота мења, али његова телесна конституција остаје иста. Зато је за методу визуелне психодијагностике веома је важна телесна конструкција. Код мушкараца разликујемо три основна типа и два међутипа, док код жена разликујемо чак седам типова телесне конструкције.

Да ли пластичне операције могу да измене особине човека?

– Ако се изводи операција за уклањање глувоће или клемпавости, то утиче на функцију ушију. Они почињу опажати изворе звучних таласа са свих страна, а не само са предње стране. Када се таква операција изводи код деце предшколског узраста, позитивно утиче на интелектуални развој. Међутим, уколико особа ради непотребне козметичке операције (на пример, пумпа усне, или „пегла“ боре), а такође стално жели нешто да промени у свом изгледу - то указује на присуство психолошких проблема. Готово увек постоји хистерична акцентуација карактера, као и комплекс инфериорности и велика зависност од мишљења других. Ипак, морам рећи да искусни специјалиста увек примети овакве интервенције, слободно могу рећи да мене овакве интервенције не могу заварати зато што потврду оног што сам уочио увек тражим на више места.

Да ли су за методу визуелне психодијагностике осим изгледа и телесне конструкције важни гестови?

– Еволуциона биологија нас учи да је језик тела на првом месту, а да су се речи појавиле много касније... Ми много више можемо да утичемо на то шта ћемо рећи, него на говор тела. Тако да је за психодијагностику много важнија та невербална комуникација. Саме речи нам дају само 7 одсто информације, потом начин на који су изговорене, боја гласа доносе чак 38 посто, а остатак од 55 процената припада ставу и гестовима. Човек је устројен као ледени брег – оно што је свесно то је мали део који је изнад воде, а све остало што је испод површине је несвесно. Зато би требало да што више ширимо нашу свесност, јер само свест чини човека човеком!

Марина Јабланов Стојановић

 

EUR/RSD 117.5559
Најновије вести