Чешки монархисти израдили реплику круне Светог Вацлава

Мада су још увек у 19. веку монархије биле доминантне као облик друштвеног уређења у Европи, два века касније преостало их је само 12, а ако је судити по групи ројалиста у Чешкој, и у овој словенској земљи би радо видели крунисану главу на челу земље.
kruna
Фото: Youtube Printscreen

Тако ће сутра, 11. јануара, Карлу Хабзбуршком, најстаријем унуку последњег аустријског императора Светог римског царства, који је имао и титулу краља Чешке, Карла Првог, на његов рођендан ова малобројна монархистичка дружина, мањ‘ ако их не спрече епидемиолошке мере изазване пандемијом коронавируса, предати реплику круне краља Чешке Светог Вацлава.

Мада се ни сам потомак династије Хабзбурга не трси у вези монархистичке реконквисте, па је у светлу тога био и демократски изабран посланик Европског парламента, док је у самој Аустрији (као и у негдањој круновини Хабзбурга, Мађарској) законски забрањено да га било ко ословљава титулом царског или краљевског величанства, па због тога званично користи само племићку титулу надвојводе, чешки ројалисти не одустају. Није познато колико њихово деловање има утицаја у јавном мњењу Чешке, али би о томе посредно могла да сведочи чињеница да се центар тамошњих монархиста налази у Похледу, селу од свега тристотинак становника у региону Хавличков брод, чији је сеоски „кнез“ уједно и челник организације за васпостављање монархије у Чешкој под скиптром Хабзбурга. Други показатељ стварне жеље Чеха да у Храдчанима поново заседне Хабзбург-Лотариншки потомак је свакако и податак да ова монархистичка организација броји свега 130 чланова, чија настојања већини тамошњих мејнстрим медија служе већином да попуне празнине у периодима недостатка правих вести.

Мада малобројни, оптимизам им не недостаје, па су чешки ројалисти код једног од златара у Турнову поручили реплику круне Светог Вацлава, а за разлику од оригиналне круне израђене од 22. каратног злата, украшене са 91 драгим каменом и 20 бисера, која се и данас, као саставни део збирке Чешког краљевског накита, чува у дворцу Карлштајн, реплика намењена за рођендански поклон унуку последњег хабзбуршког императора је израђена од позлаћеног сребра са стакленим цирконима уместо драгуља. Оригинал, назван по Светом Вацлаву, израђен је 1356. године, на 400. годишњицу смрти Светог Вацлава војводе чешког, за потребе крунисања Карла Шестог, првог краља Бохемије, односно Чешке, који је постао и император Светог Римског царства а који је рођен као Вацлав, потомак династија Луксембурга (по оцу) и чешких Пшемисловића (по матери).

Ово није прва акција промовисања монархизма у Чешкој, пошто су на стогодишњицу смрти Франца Јозефа Првог, најдуговечнијег владара куће Хабзбурга (иначе прадеде најстаријег живог мушког потомка ), поставили његово бронзано попрсје у Похледу. Да ли ће најновији подухват малобројних чешких монархиста имати икакав утицај на њихове суграђане, остаје да се види, баш као и то да ли ће дати „ветар у леђа“ поборницима рестаурације монархија у остатку Европе у којој је период успостављања републиканског уређења преживело свега 12 династија. Седам од њих, Данска, Норвешка, Шведска, Шпанија, Холандија, Белгија, предвођених Великом Британијом, као државне поглаваре парламентарних монархија има краљеве, док су три (Андора, Лихтенштајн и Монако) кнежевине, а Луксембург велико војводство. Аналитичари евро-политичких кретања ипак региструју да су причи о рестаурацији најсклоније централноевропске земље као Чешка, које се не либе, уосталом као и у Србији, да потомцима својевремених династа чак и званичним обраћањима Владе или министарстава и даље приписују титуле као што су краљевско височанство, принц престолонаследник...

У последњих тридесетак године и у Србији су нешто гласнија залагања за рестаурацију парламентарне монархије, а њихова перјаница су Крунски савет дома Карађорђевића и, од последњих републичких избора ванпарламентарна, странка Покрет обнове краљевине Србије. Истраживања мање познате маркетиншке агенције САС Интелиyенс из 2013. године, обављено на узорку од 1.615 испитаника у Србији је тврдило да је чак 39,7 одсто грађана наше земље за повратак монархије у чему су предњачили становници Војводине и Централне Србије са безмало 41 одсто монархиста, док су најжешћи противници повратка краља били Београђани који су се у 46 одсто случајева изјаснили против. Српској јавности нешто познатија агенција, Нинамедија, у сарадњи са једним од српских недељника, обавила је слично истраживање три године касније на узорку од 1.000 испитаника, од којих је тек једна четвртина вербално пружила подршку повратку монархистичког уређења у Србију.

Милић Миљеновић

EUR/RSD 117.5751
Најновије вести