Летовање на Малти: Више је од сунчања и купања у тиркизној води

Малтешки архипелаг има три насељена острва, Малту, Гозо и Комино, као и три ненасељена: Свети Павле, Коминото и Филфа.
Sent Pol Bej plaža  Foto:Dnevnik.rs/ Lj. Petrović
Фото: Сент Пол Беј плажа Фото:Дневник.рс/ Љ. Петровић

Једна од малтешких легенди каже да њихово највеће острво стоји у мору на три крака и да ће једног дана они пући, а острво потонути. С обзиром на то колико се гради на Малти, као и колико се људи досељава, тај сценарио није невероватан, али све док ово острво чувних витезова чврсто стоји на своје три ноге, оно је прави туристички, културни и историјски рај.

Малтешки архипелаг има три насељена острва, Малту, Гозо и Комино, као и три ненасељена: Свети Павле, Коминото и Филфа. Иако су углавном камене плаже, улазак у воду је приступачан, јер су свуда постављени држачи или степенице, а камена обала обезбеђује кристално чисту воду у којој је купање право уживање. Они који воле пешчане плаже иду у Мелиху, Гнејн Туфиху (Златну јабуку) и на још неколико места на острву, као и на две божанствене плаже на острву Комино, до којих се стиже бродићем, а најпознатија и најпопуларнија је Плава лагуна.

Фото: Мдина  Фото:Дневник.рс/ Љ. Петровић

Заљубљеници у историју могу да проведу цео одмор не одлазећи на плажу, јер је невероватна прошлост ове државе. Она сеже далеко у праисторију, те се сматра да су око 4.000 година пре Христа породице сицилијанских фармера дошле на Малту и донеле своју културу, али и подигле импозантне храмове. То су монолитни храмови Хаџар Им и Мнајдра из 2.700. године пре нове ере, Хипогеум који датира од 4.100 до 2.500 године ПНЕ, храмови у месту Таршин из 2.200 године пре Христа, као и храмови у близини места Мџар, Та Хаграт из 3.600 година пре нове ере, са траговима цивилизације старим 7.000 година и Скорба храмови из истог периода. Занимљиво је да је цивилизација која је подигла ове споменике нестала око 1.800 године ПНЕ, те стога многи повезују Малту са легендом о Атлантиди. На острву су свој траг оставили и стари Римљани, Арапи, Феничани, витзови Реда Светог Јована, који су и подигли Валету, сада главни град, а потом и Французи, Енглези...

Фото: Фасцинантна историја земље витезова Фото:Дневник.рс/ Љ. Петровић

На много тога су поносни Малтежни, али можда највише на чињеницу да су хришћанство примили од Светог Павла. Наиме, када је он ишао бродом у Рим на суђење, доживео је бродолом на Малти 60. године нове ере. Острво на којем је доживео бродолом данас носи његово име, ту му је подигнут и споменик. Име овог апостола носи и залив, као и место на обали, Сан Паул ил-Бахар.

Некадашња престоница Малте, Мдина, настала је када су Арапи некадашњи римски град, Мелиту, поделили на два дела. Тврђаву коју су назвали Мдина, град, и старо насеље које су назвали Рабат, предграђе. Још увек су сачуване зграде, цркве и палате из 14. и 15. века. Након бродолома, Свети Павле је управо у Рабату провео три месеца и ту је настала прва хришћанска заједница на острву. Ту могу да се виде катакомбе Светог Павла и Свете Агате, римска вила - Домус Романа и бројни други споменици. У средишњем делу острва је и Моста, градић познат по округлој цркви, Ротунда, инспирисаној Партеоном из Рима. Током Другог светског рата, 1942. године, на цркву је током мисе пала бомба, али није експлодирала.

И у Валети је сваки корак историја. Град је основао велики мајстор Реда витеза Светог Јована Жан де ла Валет. Валета је постала престоница 1571. године, а завршена је 1796. године. У њој је чувена катедрала Светог Јована, бројни музеји, палате, позориште из 1731. године, Маноел театар, палата Великог мајстора, тврђава Светог Елма коју су основали витезови 1551. године...

Малтежани говоре малтешки, семитски, као и енглески језик, али се на улицама и плажама чују шпански, француски, италијански, руски, јапански, немачки и бројни други језици. Међутим, од њима страних језика  један од најчешћих је српски. Кажу да смо међу највећим, ако не и највећа заједница странаца, нарочито на северу острва, у Сент Полу, Буџиби и Аури. Толико нас има да се ових дана отвара кафић “Наша прича” у Буџиби, а у више продавница могу да се купе српски производи, наше кафе, кексови, зачини, слаткиши, грицкалице, пиво.


Фото: Гозо Викторија Фото:Дневник.рс/ Љ. Петровић

Сестринско острво Гозо

До Гозоа се стиже бродићем, а у лучком граду Мџар, за пет евра може да купи улазница за минибус, који води до највећих атракција овог сестринског острва. То је свакако место где је био Азур виндоу, који је нестао у олуји почетком прошле године и где је снимана прва сезона “Игре престола”. Обилази се и црква Та пину, место ходочашћа многих хришћана у којој је капелу осликао Амедео Перуђино. И Гозо има старе храмове, Гигантске храмове, из 3.600. године ПНЕ. Занимљива је и престоница Гозоа, Викторија, са старом тврђавом и занимљивом пијацом у подножју.


Туристима није тешко да се снађу на острву, јер је јавни превоз добро организован. Карта у аутобусу кошта у сезони два евра, али она важи наредна два сата у било којем другом аутобусу у који се преседне. Постоји могућност и куповине показне карте, талиње, која важи седам дана од дана куповине. Једна врста талиње укључује и излет до острва Комино, као и више вожњи феријем од Валете до Слиме, што је свакако добра опција. У сваком аутобусу на дисплеју се најављује назив следеће станице, као и крајња дестинација линије.

Фото: Плажа на острву Комино фото:Љ. Петровић

Уз помоћ апликације може да се зна тачно време доласка аутобуса на станицу. Једина мана превоза је што престаје око 22 сата, а почиње од пет сати ујутро, те се из ноћних излазака враћа или пешке или таксијем. Наравно, могу и да се изнајме бицикли, скутери или кола, али се у овој земљи вози левом страном, те је потребна велика концентрација и пажња, што многим континенталцима не полази лако за руком.

Љубица Петровић

EUR/RSD 117.5536
Најновије вести