Зорана Павић, певачица: Поново сам у својој кожи

Певачица Зорана Павић још од свог појављивања на сцени синоним је за велики таленат који је показала и доказала кроз музику и глуму, али и за широки осмех и позитивну енергију.
w
Фото: Ognjen Topalović

Она је „за љубав створена“, а све успоне и падове подноси храбро, женски, достојанствено и увек с осмехом на лицу, који је њено главно оружје. Остала је и опстала изнад медијског сензационализма, увек гурајући се квалитетом и својим талентом. Иза себе има девет студијских албума и десетине песама, као и неколико позоришних представа и телевизијских емисија. На сцени је сада, како је недавно рекла, нова Зорана, али у својој кожи, која јој, рекли бисмо, даје и потпуно нови сјај, оптимизам и харизму. У разговору са Дневников ТВ магазин Зорана Павић говори о својим песмама, али и животној борби и оптимизму који је не напушта и поред тужних тренутака и препрека због којих никада не одустаје, као и о физичкој трансформацији кроз коју је недавно прошла.

Изјавили сте да бисте волели да најлепше песме тек отпевате. Kакву песму тренутно прижељкујете и припремате ли нешто ново публици?

– Волела бих да ми се догоди нека брза песма, то одавно најављујем, али никако да се преломи. То мора бити интересантно, што ће пратити мој сензибилитет и енергију, да мало развејем тугу која се дефинитивно нагомилала. Kада певам старе песме попут: „Хоћу да сам слободна”, „Жетва” или „За љубав створена” сви су на ногама и атмосфера је фантастична. Е, сад, треба ми нешто са потпуно новом енергијом, али да буде довољно интересантно да личи на мене и да, условно речено, буде испред времена, да има необичну ноту. Увек сам томе стремила и полазило ми је за руком, било да су у питању музика или спотови.

Шта бисте, после богатог искуства, рекли да је ова тренутна хиперпродукција донела музичкој сцени?

– Не постоји време у којем није било и добрих и лоших и неких инстант варијанти и ствари које остану. Једини критеријум је време. Ако нешто опстане после много времена значи да је имало своју вредност чим је оставило трага. У времену у ком живимо хиперпродукција је појачана јер имамо прегршт такмичења, нових певача. У шали кажем да има више певача него становника (смех). Постоје и клонирани певачи на којима се тачно види на кога би волели да личе, а као неко ко је дуго на сцени увек бих младом певачу посаветовала да буде свој и да има свој печат. И одлична копија је само копија, а оригинал је увек оригинал. Постоје ствари које за неколико месеци заборавите, врло брзо се потроше јер су инстант, а остају оне праве, не само када је музика у питању него је генерално тако у уметности.

У песми „Сама међу људима“ кажете: „Светла се гасе, укус је горак, како да одем из коже те?“. Kако Зорана живи на сцени, а како ван ње?

– Постоји тај фантастичан стих који је писала Биљана Спасић, а на коју је музику урадио Kамба и ту песму стварно много волим. Имам и веће хитове, али она је баш некако аутобиографска, јак је текст. Није комерцијална песма, има своју дубину: „А око мене светла камере, а око мене осмех до преваре, а ја... Ја сам сама међу људима и да ми два живота самоће прођу. Kрај тебе ја сам цела, без тебе мртво бела сви које волим пођу“. То је и љубавна песма, али описује и оно чиме се бавим. Доста се жена, а богами и мушкараца, нашло у овој песми. У њој су се пронашли сви они који се баве јавним послом. Kао и у сваком послу постоје људи који вам не одговарају. Ја сам направила свој микросвет и окружење људи који мој живот чине ушушканијим, лепшим, бољим, квалитетнијим, али имам и неке одбрамбене механизме. Мислим да је за свако биће, којим год послом се бавили, најбитнији управо тај микросвет.

Фото: Ognjen Topalović

Прошла година донела вам је прилику да се поново нађете на позоришним даскама у мјузиклу „Девојачко вече“. Шта вам је овај комад донео у тој потрази за истином, како глумци често називају глуму?

– Захвална сам Радету Вукотићу што је мене видео у тој причи и што ме је спојио са дивним женама, фантастичном екипом. Уживам радећи то и заиста је то хит представа. Цео регион обилазимо, а тек ћемо. Од октобра идемо у Хрватску, Словенију, Босну, Северну Македонију. Уживам радећи нешто много лепо, поготово што ту има и доста музике, што ме чини најсрећнијом. Није ми ово прво искуство, а и као врло мала сам имитирала професоре и зато су ме волели другари јер смо захваљујући томе губили неке часове. Мјузикл је освежио мој живот. Певамо велике југословенске хитове разних жанрова, а текст је фантастичан. У њему је пет различитих жена, а они који дођу да гледају ће се у једној од нас пронаћи. Врло је животна, духовита и лежерна прича са пуно музике. Играм срећно удату жену, ето парадокса, значи комедија загарантована. Људи углавном нису равнодушни и та дивна енергија коју шаљемо нам се враћа и, ево, преко 20 играња већ имамо, а где год смо били људи ем певају са нама, ем нам не дају да сиђемо са сцене.

Постали сте инспирација многима када сте скинули велики број килограма и променили свој изглед у потпуности. Шта је потребно једном човеку да достигне једну психичку и физичку трансформацију?

– Драго ми је ако сам подстрек многима. И на друштвеним мрежама је било заиста много, превасходно жена, мада је било и мушкараца, који су ми писали. И сви они могу да потврде да сам им одговорила на питање и нагласила да сам радила и ствари које нису добре за здравље, онако огољено испричала тамо где сам много грешила. Постојали су и тренуци када сам покушавала да смршам па ми то баш није ишло. Имала сам и хормонски поремећај и разне неке здравствене непогодности које су ми све то отежавале. Међутим, када стигну резултати имате мотив и када се вратите у своју кожу све вам је онда лепше и лакше. Сваки дан се мерим, јако ми је битно да случајно не покварим минули рад. Презахвална сам што постоји „Мирјан ласерски центар“ и уговор са њима ми је много помогао да све оно што сам и сама учинила само још уобличим. Ти ласери затежу кожу и пријају јој, обнављају је. Није довољно само да ослабите него да будете и затегнути. Захвална сам да су ми се после дужег времена коцкице сложиле, мада ја у шали кажем доста се нису ни слагале, можда је било и време и да се сложе (смех), да будем у топ форми, да се добро осећам и да изгледам како сам желела да изгледам. Све је то индивидуално, постоје разне дијете, неком помогне она, а некоме ова. Није ме мрзело, свима сам одговорила шта сам радила и причала о исхрани која је потпуно другачија сада јер ми је био успорен метаболизам, јер сам јела само једном дневно. Ушла сам у неки ритам који одговара мом организму и срећна сам што сам поново у својој кожи, али и због тога што изглед није једино што могу да понудим.

Препознатљиви сте у јавности по свом широком осмеху и великом животном оптимизму. Kолико вас је то у спасавало у неким животним кризама и да ли се ваша природа у потпуности уклапа у стих ваше песме: „Ја сам за љубав створена, за тугу немам времена”?

– Ја сам Близанац, којем је средње име добра енергија и дух. Гледам све с позитивне стране и у свим својим страдањима сам се углавном шалила на свој рачун. Мене тај дух одржава дефинитивно. Е, сад, са стихом „за тугу немам времена“ се баш и не бих сложила, јер је превише туге на мојој души, срце ми је изрезбарено због великих губитака неких људи који су ми били јако блиски и мислим да немам ни где више тугу да смештам. Нажалост, много сам нашла времена за тугу, али ја сам тај непоправљиви лудак који из пете црпи енергију, труди се да гледа позитивно. Успева ми да подигнем и друге људе енергетски. Ништа ми није тешко за оне које волим и заиста се несебично дајем када је у било ком смислу угрожен неко ко ми је значајан. Ту сам цунами и тајфун енергије и то радим са пуно љубави. То моје изрезбарено срце излепљено је фластерима, завојима, а понегде је и гипс морао да ради. Што би рекао један мој пријатељ, живот нас бруси. Ја те туге претварам у инспирације и тако су настале неке много лепе песме. Инспирација коју налазим у послу којим се бавим мене чини живом и помаже ми да тугу носим достојанствено. 

Kо или шта вас подиже када сте у лошем расположењу?

– Подиже ме превасходно посао који волим највише на свету. Док сам жива ја ћу певати и музика је есенција мог живота, суштина мог бића и она ме чини бољом и она ми је импулс живота, дефинитивно. Привилегија срећних људи је да раде посао који воле јер онда малтене и не раде. Претпостављам да људи могу да нађу неко зрно нечега што њихов живот чини бољим и лепшим, да буду посвећени, да имају мање времена да мисле на тужне и на ружне ствари којима смо окружени свакодневно. Ја, рецимо, не укључујем телевизор, не купујем новине, оно на шта налетим на друштвеним мрежама налетим јер морам бити обавештена да се нешто круцијално догодило, али избегавам јер покушавам да заштитим своју психу колико је могуће. Потом, подиже ме и добар филм, позоришна представа и, наравно, људи. Имам у окружењу духовите људе и тако сам их и бирала.

Ријалити је био мој једини компромис

Да ли сте у несталном послу, каква је естрада, били осуђени на неке компромисе и шта је за вас био највећи компромис да бисте опстали?

– Kада је у питању музика нисам правила компромисе. Можда сам снимила две песме које ми баш нешто нису легле и које не волим, али сам их снимила не знам, ето, било је нешто међу звездама. Али, никада нисам била члан нити једне партије, нисам била спонзоруша, то је јасно као дан. И цео свој живот сам посветила да будем своја. Све лепо кошта, али ми није жао, јер бити свој има своју цену, али је јако важно и шта нам је у животу битно и шта нас чини срећнима. Мени је то јако важно и цео свој живот и приватни и пословни сам тако усмерила. Једини компромис који сам направила је то што сам ушла у ријалити шоу „Фарма“. И, из ове перспективе, није ми криво, јер су ме упознали и као личност мало дубље, без лажи и преваре, нема маски, тамо те људи виде у целости. То ми је као личности чак и донело. Направила сам тај компромис јер ми се тамо није ишло и не сматрам да ми је тамо место. Било је тамо и дивних људи, али и оних са маргине нашег друштва. Прљава је то игра, а ја нисам прљави играч. Остала сам до краја и освојила четврто место, међутим, нисам решила проблем због којег сам ушла јер ме је један ужасни кредит у то све и увео. Мислила сам да идем до краја и да урадимо то честито, како знам и умем, али то јесте био компромис.

Владимир Бијелић

EUR/RSD 117.3326
Најновије вести