Штетни токсини из ваздуха утицали на еволуцију?

ЊУЈОРК: Под насловом "Зашто је загађеност ваздуха тако опасна" Њујорк тајмс је објавио чланак чији аутори тврде да загађеност ваздуха није модеран проблем и поручују да се "одговор можда налази у нашем ДНК".
u
Фото: pixabay.com

Аутори, стручњаци за загађеност ваздуха тврде, наиме, да су токсини који се налазе у ваздуху штетни до те мере да су могли да утичу на људску еволуцију.

Ватра која хара Аустралијом удаљена је од Сиднеја скоро 200 километара, али дим који се диже може се видети на снимцима које шаљу сателити који круже око Земље.

Ништа мање није штетан густи смог који се зими диже изнад Њу Делхија, који је и ове године заузео неславно место као град с најгушћим смогом на свету.

Загађени ваздух штети милијардама људи, јер напољу ми удишемо ваздух који је загађен издувним гасовима саобраћаја. НИшта мање ако не ин више је загађен димом који испуштају фабрике на угаљ или рафинерије. Ложење ватре у кућама да би се кувало или грејало у сиромашним земљама трује ваздух који удишу милиони становника. Више од милијарде људи додаје токсине ваздуху док пуше.

У свету 92 посто људи живи на местима где веома сићушне честице удишу са ваздухом, а те су најштетније за људско ткиво.

Светска здравствена организација одредила је шта може да се сматра чистим то јест здравим ваздухом, док су загађени ваздух и пушење заједно "криви" за смрт 20 милиона људи годишње.

Токсини који се налазе у ваздуху шкоде нам на изненађујуће пуно начина. Поред већ давно потвђене узрочности настанка рака плућа и обољења срца, истраживачи налазе нове везе са болестима као што су дијабетес и Алћајмерова болест.

Научнике збуњује и необјашњива отпорност коју неки људи поседују према загађеном ваздуху. Неки тврде да се та отпорност крије у нашој далекој прошлости када није било ни цигарета нити издувних гасова да нам затрују ваздух.

Наши далеки преци су и на самом почетку еволуције док су још били ближи мајмунима него човеклу удисали загађени ваздух у коме је било токсичних честица од последица пожара, земљотреса токсичног ваздуха у пећинама...

Ти далеки преци су могли да створе имунитет према токсичним честицама у ваздуху и тај имунитет су преносили на потомке, тврде неки антрополози.

То еволуционо наслеће може да повећава нашу неотпорност на болести које се могу повезати са новим формама загађивања ваздуха.

Пре седам милиона година Африка је почела да добија у централном делу пустињу, а на југуи и истоку су никле саване. Преци шимпанзи и горила су остали у шумама док се човеков предак привикао на ново окружење. Постао је двоножац што му је омогућавало да трчи кроз савану

Ти наши преци су морали да се привикну да их повремено погоде пешчане олује из пустиње и да удишу честице силиконских зрнца која су шкодила њиховим плућима.

Густе шуме су заштитиле мајмуне од песка, али су човекови преци у савани удисали ту пустињску прашину, јер нису имали где да се склоне,.

Плућа наших предака била су иритирана поленом и честицама фекалија безбројних животиња које су пасле на травњацима.

Научници сматрају да је потребно обавити испитивање гена да би се сазнало да ли људи који су отпорни на дим цигарета и друге загађиваче ваздуха поседују генетску отпорност према таквим загађивачима.

Један од тих гена је MARCO, који осигурава стварање молекула који производе имуне ћелије у плућима. Те ћелије уклањају бактерије, али и чисте плућа од силиконске прашине.

Људска верзија гена MARCO је видно другачија од мајмунских и та промена се догодила најмање пре пола милиона година.

EUR/RSD 117.5492
Најновије вести