КОМПЈУТЕРСКЕ ИГРИЦЕ ДАНАС Ко више потроши тај и побеђује

Откако оптички каблови премрежавају овај свет чини се да нису били ужаренији: онлајн непријатељи искачу са свих страна из разних бусија и треба их у тренутку уништити снајперима, ручним бацачима, самострелима и ко зна каквим убојитим оружјима.
d
Фото: Промо

Момци и девојке, ма и деца која су тек проходала седе за својим компјутерима и играју игрице попут “Узвратног ударца: светска офанзива” (Counter-Strike: Global Offensive - CS:GO), све се надајући да ће једнога дана бити у главној улози на великој сцени, што значи на турниру уживо који ће преносити телевизија, макар због тога не ишли три дана у школу, а маме и психолози их тражили по играоницама.

Против кога се мали и нешто одраслији гејмери боре? Па против уљеза који надиру из свих углова интернетске заједнице, а који су исто тако опремљени свакојаким оружјима и алатима. Откуда им па оружје? Ништа лакше: ваде га из живописних дигиталних шкриња, налик касетама у којима америчка војска држи аутомате. Чега све то има у тим електронским сошкама играч не зна поуздано, све док преко Пејпала не плати 2,20 евра како би заузео своје место на “тржишту наоружања”, отварајући свој златни ковчег једним кликом. Сезам се отвори и ето искаче снајпер типа АВП звани “грозничави сан” у ружичастоплавој боји – право у руке виртуелног ратника.

CS:GO је тако увукла у свој свет прави правцати масовни покрет виртуелног друштванцета, и широм планете нам војнички ангажује преко 11 милиона играча месечно, док та бројка стално расте. “Пуцачи” окупљени у мале тимове се једни против других боре по француским средњевековним дворцима, америчким атомским централама, арапским пустињама... Сваки гејмер може да купи од осталих сабораца оружје, или и да за “ситне паре” отвора чаробни дигитални ковчег који мами са екрана. Али миц по миц, тако оде и 500-600 евра у неповрат. Нема неког смисла потрошити толике паре за тако нешто, али џаба прича кад играчу пружа задовољство.

Штос је заправо у томе да се популарне онлајн игрице све више развијају у правцу игара на срећу и што такав бизнис у свету још увек није на одговарајући начин регулисан. То пре свега значи да нису установљени модели заштите деце и младих од нежељених последица. Они се уз помоћ паметних телефона каче на све живо у сајбер простору, и очас развијају зависност од игрица које обећавају велики добитак. А тако се, с обзиром на онлајн плаћање, може изгубити велики новац. Наравно, наивни субјекти, да не кажемо магарци, се претходно “навуку” на велику шаргарепу: на светском првенству Доте 2 прошле године наградни фонд је износио 24, а ове године у Роџерсовој арени у Ванкуверу интернационалне гејмере чека 25 милиона долара.

Амерички медији су крајем прошле године пренели отворено писмо 19-годишњег Тексашанина који је описао своју зависност од игрица. Он је најпре учествовао у бесплатним ратним играма преко мобилног телефона, али је временом почео да купује виртуелне предмете који су му се нудили онлајн, тако да је за мање од две године потрошио више од 10.000 долара на њих. Јавно је захвалио својој мајци која му је на време понудила излаз уз помоћ психотерапеута.

Ових дана медији су објавили и да су власти у Белгији и Холандији оквалификовале виртуелне ковчеге за онлајн куповину као незакониту игру на срећу, па се у тим земљама они више не могу отварати играчима CS:GO-а. Пре нешто више од месец дана је и за “Надзирање” (Overwatch), игрицу која окупља око 40 милиона људских бића у свету, Белгија блокирала пазар из онлајн боксова алијас корпи. Тамошња државна комисија за игре на срећу претресла је претходно четири велике онлајн игрице – Овервоч, CS:GO, Ратове звезда борбени фронт II и Фифа 18. Закључила је да се у свима њима оглашавају комерцијалне продавнице виртуелног оружја и других алатки за игру и да је, све у свему, случај зрео за интервенцију државе.

Ипак, то је био само почетак акције после упозорења из стручних кругова, док је шира јавност залуђена игрицама, тако да се још увек трага за целовитим, системским регулисањем читавог бизниса. Наравно, произвођачима видео игара се овакав развој ни мало не допада, па је калифорнијско предузеће “Мећава” (Blizzard) које располаже “Надзирањем”, затражило “наставак преговора” са белгијским органима. Како и не би када је пронашло златну жицу: на интернету се поједино “оружје” препродаје као драги камен, тако да је некакав златни бајонет продат за 400 долара, док је нарочити примерак снајпера достигао цену од 1.800 долара, све на радост Валвеа, америчког власника CS:GO-а који у тим трансакцијама зарађује новац од провизије. Корак даље отишао је модел Pay2Win (“Плати да би победио”) – што боље дигитално оружје то већа вероватноћа за победу и кеш, иако се игрица често рекламира и као бесплатна.

Пре извесног времена кинеска “Унакрсна паљба” (Crossfire), која је стекла милионе поклоника ван Азије, била је на мети критика на форумима будући да је у њој готово немогућа случајна победа, него се мора платити. Другим речима, не побеђују најбољи, него платежно најјачи. Ипак, “Унакрсна паљба” очито сасвим добро функционише: према процени стручне фирме Супердата, основна верзија игре је у прошлој години обрнула 1,4 милијарду долара.

И по финансијском извештају “Мећаве” за 2017, она је имала промет од четири милијарде долара само на тим својим дигиталним шкрињама. Крај тог бизниса се једва може наслутити, немачка берза у Франкфурту је проценила 2016. године да је продаја виртуелних предмета тешка неких 46 милијарди долара годишње. Ако је за поређење, то је приближно економској снази интернетске порнографије на тржишту. Али, за разлику од потоњег које је колико-толико регулисано, и барем јасно одваја бесплатне од комерцијалних садржаја, “гејминг” је дошао у опасну близину “гемблинга”, тј. игрице су забраздиле у клађење, ни мало безазлено с обзиром на лаки трансфер новца преко банкарских налога, припејд и кредитних картица. Јер, анонимно плаћање могу да изврше и клинци, без да су им то родитељи претходно одобрили.

Ту негде круг се затвара: унутар њега се налазе и необуздана куповина и продаја свакојаких дигиталних пакета који су на располагању, али и њихово ускраћивање у одређеним случајевима. Чини се да су гејмери-гемблери упали посред система који обрће велике паре и та игра није више ни мало наивна. Елем, на кога се кладити: на yинове са интернета и њихове мамипаре – ковчеге с благом, или пак на холандско-белгијска упозорења да те ствари ипак нису препоручљиве за млађе од...?

Реља Кнежевић

EUR/RSD 117.5574
Најновије вести