Мики Радоњић: Предстоји нам узбудљиво и уметнички вредно Стеријино позорје

Фестивалско издање Стеријиног позорја, 64. по реду, почиње крајем маја.
e
Фото: Dnevnik.rs

Недавно је саопштен низ информација од значаја за наш највећи и најзначајнији позоришни фестивал, али и институцију коју ова манифестација представља. Директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић посебно је био задовољан што нема никаквих већих потешкоћа пред организацију догађаја огромних габарита.

 Јасно је да није ваш позив да коментаришете одлуке селектора, али избор Светислава Јованова делује изазовно и под слоганом “Побуна - женски род”, као и са продукцијске, односно стране директора фестивалског издања Стеријиног позорја које нам претходи?

– Заиста немам обичај да коментаришем одлуке селектора, не само због тога што сам неколико пута и сам био у тој улози, и добро знам колико је то захтеван и комплексан посао, већ и зато што мислим да селектор једног значајног фестивала као што је Стеријино позорје мора имати апсолутну аутономију, и креативну слободу, да у складу са јасно дефинисаним критеријумима и изграђеним осећањем шта је релевантно у датом тренутку у нашој драматургији и позоришној уметности уопште, понуди што реалнију слику позоришне сезоне, односно оног њеног дела заснованог на делима домаћих аутора. Стога и свако накнадно процењивање, пре самог фестивала, када се сва остварења нађу у новом референтном систему, сматрам неприкладним. Оно што, међутим, морам да приметим, пошто сам већину представа које учествују на 64. Позорју већ одгледао, јесте неспорна чињеница да је Светислав Јованов сачинио узбудљиву и уметнички вредну селекцију.

 Који би у том избору били ваши фаворити, или представе које вас највише привлаче као гледаоца, не као театролога и човека у врху организације?

– Ни на ово питање, из сасвим оправданих разлога, не могу дати превише конкретан одговор, јер би се истицање мојих фаворита могло схватити као својеврсни притисак на жири фестивала. Сматрам да целокупна селекција, и такмичарска и међународни програм “Кругови”, нуди естетско-поетичку разноликост, одличне нове драмске текстове три ауторке (Вида Огњеновић, Маја Пелевић, Тања Шљивар), бар тридесетак упечатљивих глумачких остварења, особене и маштовите редитељске поступке Андраша Урбана, Кокана Младеновића, Маје Пелевић, Виде Огњеновић, Иве Милошевић, Бобана Скерлића, Саше Аночића, Кристе Секељи, Саломе Дастмалхи, Јенжеја Пјасковског… И ако бих наставио са набрајањем свих чланова ауторских екипа представа, овај интервју зазузео би много више од понуђеног простора.

 Од ове године за Стеријину награду ће се “борити” и драматурзи, односно сарадници за сценски говор, а време је и за лауреата критике, који се од недавно проглашава бијенално. Шта то говори о новинама у односу на позоришни живот?

– На иницијативу прошлогодишњег жирија Стеријиног позорја, донели смо одлуку да награда за драматургију буде редовна, а с обзиром на то да је Позорје фестивал који негује драму, односно писану реч, онда је сасвим природно да смо међу остале уврстили и награду за сценски говор, односно лепоту изговорене речи на сцени. Награда за позоришну критику, коју додељују ваш лист “Дневник” и Стеријино позорје, бијеналног је карактера јер тако желимо да јој повећамо специфичну тежину, знајући, нажалост, какав је третман уметничке критике у нашим медијима. Позорје мора у сваком тренутку да прати дешавања у позоришној уметности и буде спремно да одреагује како би заштитило интегритет драмских уметника, али и театарске уметности у целини.

 Позорје отвара Светлана Цеца Бојковић, којој ће том приликом бити уручена и Стеријина награда за животно дело, док у част награђених на крају Фестивала неће бити представе?

– Светлана Цеца Бојковић спада у ред оних уметника без којих је немогуће говорити о позоришту, филму и телевизији на овим просторима у претходних пола века. Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе, односно за животно дело, само је скроман гест Позорја да изрази захвалност овој глумачкој диви за све што је учинила за уметност и културу у нашој земљи.

Када је реч о свечаном затварању 64. Позорја, одлучили смо да то ове године буде један леп концерт новосадских кантаутора (Милош Зубац, Немања Нешић, Милан Кораћ), да празник позоришта буде окончан празником поезије и музике. Наравно, има ту мало и локалпатриотизма, али и настојања Стеријиног позорја да покаже богатство уметничке сцене Новог Сада – Европске престонице културе 2021.

 Шта нам још обећава 64. Стеријино позорје?

– Већ смо навикли публику Позорја, али и најширу јавност, да наш фестивал нуди читав низ интересантних пратећих програма. Тако ће бити и ове године. Позорје младих, уз учешће око 120 студената високих позоришних школа из Србије и земаља региона, током кога ћемо видети шта је будућност нашег театра кроз испитне представе студената глуме, режије и драмтургије; 16. Изложба позоришног плаката и графичког обликовања; промоције књига; изложба “Сцена, маска, костим, лутка” (Центар за ликовно образовање деце и омладине Војводине И Стеријино позорје); изложба “Светлана Бојковић или Уметност глуме” Зорана Максимовића (Позоришни музеј Војводине и Стеријино позорје).

Кораци ка Позоришном институту

 На најавној конференцији за медије сте говорили и о апликацији за Годишњак позоришта Србије, једном од издања Стеријиног позорја. Односно реч је била о унапређењу рада документационог центра, а говора је (поново) било и о иницијативи да се оснује Позоришни институт Србије?

– Већ неколико година упорно и истрајно радимо на унапређењу свих делатности Стеријиног позорја, а поготово документационоистраживачког центра. Ове године добили смо од Министарства културе средства за прву фазу реализације пројкета нове апликације за Годишњак позоришта Србије, као део процеса дигитализације. У претходне три године научни тим који је састављен од истраживача са Филозофског факултета у Новом Саду, Из Матице српске, СНП-а, Позоришног музеја Војводине, Академије уметности Нови Сад и Стеријиног позорја, реализује научне пројекте чије резултате објављујемо у зборницима радова. Издавачка делатност Позорја може да се похвали са двадесетак објављених књига уназад четири-пет година… Све су то мали кораци ка испуњењу идеје о формирању Позоришног института Србије у Новом Саду.

        Игор Бурић

Seka
15.05.2019 • 12:03
Velika podrška Dokumentacionoistraživačkom centru! Samo napred, nastavite i dalje da tako posvećeno radite!
EUR/RSD 117.6300
Најновије вести