Волнијев хербаријум – ексклузивитет на изложби у Музеју Војводине

НОВИ САД: Завршница изложбе „Карловачка гимназија као чувар културне баштине” у Музеју Војводине, 25. августа протекла је у великом стилу.
m
Фото: Dnevnik.rs

Шест пресованих примерака винове лозе, гајених на подручју Фрушке горе пре две стотине година, из ампелографске колекције Волнијевог хербаријума, старог 224 године, ексклузивно су за ту прилику изнети из ове ботаничке збирке која се чува у најстаријој српској гимназији, и изложени погледима посетилаца финалног програма изложбе која је од 13. маја сведочила пре свега о културном благу школе. Изложени пресовани листови сланкаменке, црног грашца, малвазије, кадарке, црне ранке и смедеревке само су део вредне ампелографске колекције од, по свој прилици више од 50 узорака различитих сорти, која је дуго била и изван видокруга стручњака.

По речима начног сарадника на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду др Милице Рат, колекција винове лозе која се налази у њему, друга је најстарија збирка те врсте у свету. Старија од ње само је она настала у Шпанији између 1804. и 1805. године. 

- Део Волнијевог хербаријума који садржи листове винове лозе и гроздове, а 35 одсто тог материјала има и бобице грожђа, настао је од 1812. до 1824. Она је до сада била непозната и као таква затурена  у кутијама, далеко и од очију људи који су проучавали хербаријум. Срећна околност је да су у Карловачкој гимназији постојали савршен простор и микроклима захваљујући којима су биљке  сачуване до данас. Велики број сорти који се данас помињу у Србији као старе значајне сорте, налази се у хербаријуму. Интересантан је податак да смо нашли барем 20 које су данас готово непознате и о њома мало знамо – рекла је Милица Рат.

Она је нагласила да је реч о непроцењивом ампелографском благу, које наука тек треба да обради и класификује. Разлог више због ког је она интересантна за енологију јесте чињеница да су то узорци винове лозе са овог поднебља пре појаве филоксере која је уништила све засаде.

- На нама је да у наредном периоду откријемо и да савременим методама, морфолошким и молекуларним, покажемо да виногорје Фрушке горе има потенцијал. На основу хербаријума можемо да кажемо шта је код нас расло и које су то наше аутохтоне сорте. Нико у региону нема овако стар хербаријум. Имају у Хрватској, али је млађи чак стотину година од нашег. У Мађарској, познатој винској земљи немају овако нешто. Имамо прилику да научно докажемо тезе и станемо свима њима на црту, као и да све оно време које смо изгубили у претходним деценијама, надокнадимо захваљујући хербаријуму. Много тога о хербаријуму не знамо, али на нама је да истражимо.


Заштићен споменик природе

Словак Андреј Волни је на позив митрополита Стефана Стратимировића постао професор, а потом и директор новоосноване Карловачке гимназије (1791). Са ученицима је обилазио терене Фрушке горе и сакупљао биљке и тако је настао хербаријум који се састојао од три свеске, од којих је свака имала сто биљака.

Прва центурија (Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentium) је завршена 1797. године. Назив друге центурије није познат и она је у потпуности уништена за време Другог светског рата. Трећа центурија (Index systematicus plantarum Florae Sirmiensis) је завршена 1801. године. Прва и трећа  се и данас чувају у Карловачкој гимназији. Волнијев  хербаријум се сматра изузетно вредним доприносом ботаници и заштићен је споменик природе.

У њему се поред сорти винове лозе којих више нема на овим просторима, могу наћи и други примерци ишчезлих биљака.


Фото: Dnevnik.rs

Међу изложеним сортама те вечери био је и грашац црни. Име које се последњих година много помиње у свету винара и виноградара и полако потискује након Другог светског рата прихваћен назив за ту сорту -италијански ризлинг, с том разликом што овај има придев црни. Како је рекла Милица Рат, тај придев доказ је да у науци ништа није лако, и намеће задатак стручњацима да открију о чему се тачно ради.

- Издвојили смо за ову прилику грашац јер је значајан као сорта коју желимо да потврдимо као аутохтону на овом, ширем региону Фрушке горе и Панонске низије -  казала је Милица Рат. – За историју винарства на овим просторима значајан је и проналазак малвазије у Волнијевом хербаријуму, коју данас знамо као типичну медитеранску сорту, а која се, сва је прилика, гајила у прошлости на Фрушкој гори. Вече, у чијем центру пажње су били примерци винове лозе стари више од два века, отпочело је предавањем председнице Винске академије Србије Љубице Радан о створеним и локалним сорти винове лозе са Фрушке горе, а завршило дегустацијом вина из пет карловачких винарија - Косовић, Веритас, Живановић, Ђурђић и Бајило.

Зорица Милосављевић
 

EUR/RSD 117.5815
Најновије вести