Сентандреја: Црквено благо Срба у модерном музеју

СЕНТАНДРЕЈА: На главном тргу у Сентандерји, у обновљеној Препарандији (првој српској школи), на више од 1.300 квадратних метара, смештен је нови, модеран Музеј Српске православне епархије будимске, који ће свечано бити отворен 25. маја у присуству високих званичника.
sentandreja
Фото: Tanjug (Rade Prelić)

Посетиоци ће имати прилику да виде 450 експоната, што је само део црквеног блага које Епархија чува, а сакупљено по читавој Мађарској, сведочи о присуству Срба на том простору пре и након Велике сеобе народа, попут иконостаса из

Саборне цркве у Будиму која је срушена 1948. године.
Зграда музеја, у чију обнову је Влада Мађарске уложила 1,6 милијарди форинти (више од пет милиона евра), а Министарство културе и информисања Србије пет милиона динара и 330.000 евра, уређена је по највишим музеолошким стандардима.

Обухвата сталну поставку, простор за гостујуће изложбе, мултимедијални простор, салу за промоције и конференције, простор за депо и повезана је са Благовештанском црквом, једом од четири преостале српске цркве у саставу Епархије будимске.

Према речима управника Музеја Косте Вуковића, Препарандија је у потпуности адаптирана и извршено је преграђивање са модерном зградом којом је проширена средином прошлог века. Урађена је фасада према Благовештанкој цркви и двориште као и потпуно нова инфраструктура.

Стална поставка под називом “Српска црквена уметност у Мађарској” обухвата иконе и богослужбене предмете и циљ је да прикаже најзначајнија дела српске црквене уметности на том простору, као и да пружи хронолошки пресек стања и развоја те уметности од 16. и 17. века, а пре свега током 18. и 19. века.

Изложба је, како објашњава Вуковић, конципирана тако да истиче неке од најважнијих предмета попут Иконе јурске Богородице из 1660. године чији је ктитор Петар Монастерлија, портрета патријарха Арсенија Чарнојевића, икона из 17. и 18. века, делова иконостаса Арсе Теодоровића из некадашње Саборне цркве у Будиму.

Фото: Tanjug (Rade Prelić)

У визуелно осавремењеном простору посетиоци ће моћи да виде и портрете будимских епископа који су рађени за време њиховог живота, затим ручно рађена јеванђеља са исто тако ручно рађеним оквирима са позлатом, путне исправе за калуђере из 16. века за време турске власти, путире, кадионице, ручно ткане одежде.

Срби из Пећи су донели фин филигранстки рад те ће на изложби бити и много филигрантских крстова, а како истиче отац Варнава сваки експонат има своју причу.

Део Музеја су и Библиотека и Архив Епархије будимске и према речима оца Варнаве, у плану је да простор некадашњег Музеја при Саборној цркви буде обновљен и адаптиран за њихове потребе.

Библиотека има 14.000 књига од тога пар хиљада рукописних од изузетне вредности, док Архив чува грађу од Велике сеобе народа 1690. до данас и комплетно су дигитализоване све матичне књиге од те године.

У Библиотеци се чувају историјске и теолошке књиге, као и наслови класичне књижевности од 18. века до данас, ту су и библиотеке ранијих епископа будимских - попут колекције од 1.000 књига владике Георгија Зуковића међу којима је много наслова на немачком језику или више стотина књига на пет језика у библиотеци владике Данила Крстића.

Епархија чува и библиотеку рукописних књига манастира Грабовац, који се налази недалеко од Печуја, као и рукописе из Будима и Сентандреје који потичу из деведестих година 17. века, а захваљујући помоћи Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске урађена је комплетна каталогизација.

Рестаурацију црквеног блага Српске православне еперхије будимске помогли су Галерија Матице српске и Завод за заштиту споменика културе у Новом Саду и како је шта рестаурирано, тако је излагано, па је Епархија гостовала у Бриселу, Москви и широм Мађарске.

Отац Варнава истиче да Мађари не гледају на то само као на културно наслеђе српске наицоналне мањине већ увиђају његов значај за саму државу, те су тако од Епархије позајмили Дарохранилицу из тридесетих година 18. века за потребе изложбе у Ватикану, на којој се поводом преласак у други миленијум представила свака хришћанска држава.

Мађари су увек, према речима оца Варнаве, били предусретљиви према српској националној мањини и чак су Епархију будимску признали за једну од четири историјске цркве, уз римокатоличку, реформаторску и евангелистичку, због чега ће и посета патријарха српског Иринеја 25. и 26. маја бити на државном нивоу.

Самом отварању Музеја, поред патријарха Иринеја, своје присуство су потврдили министри Владан Вукосављевић и Младен Шарчевић, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, државни секретар у Влади Мађарске Шолтес Миклош, представници Покрајинске владе, представници свих цркава у Мађарској.

Патријарх Иринеј ће дан касније служити литургију у Саборној цркви, којој ће присуствовати потпредседник Владе Мађарске Шемјен Жолт, који ће се том приликом и обратити, а Иринеј ће након тога обићи парламент и српску основну школу и гимназију.

Сентандреја се налази на северној туристичко магистрали Мађарске и њоме годишње пролази велики број туриста, па отац Варнава и управник Вуковић указују на значај тога што се Музеј сада налази на централном тргу због чега је приступачнији и видљивији за туристе.

Фото: Tanjug (Rade Prelić)

Стари Музеј су посећивали туристи из Кине, Америке, посебно интересовање су показивали Французи и Италијани, који су, према речима оца Варнаве, умели и по 10 минута да се задрже пред неком иконом.

Вуковић наглашава да ће свој рада управо усмерити на комуникацију са страним туристима, који се често управо у Сентандреји први пут сусретну са српском културом и традицијом, те је у плану и мултимедијлна презентација о историји Срба на простору Мађарске.

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести