Представљена монографија о новосадском сликару Милану Кешељу

НОВИ САД: Монографија посвећена уметничком стваралаштву познатог новосадског сликара Милана Кешеља (1949-2017) представљена је прексиноћ у Музеју Војводине који је и издавач ове репрезентитивне публикације.
milan keselj
Фото: Dnevnik (Branko Lučić)

Мећу корицама ове књиге приказан је више од четири деценије дуг особени уметнички пут овог сликара који је оставио запажени траг не само на нашој него и светској ликовној сцени. Монографија је конципирана је по замисли самог уметника, али он нажалост није доживео да је види одштампану. Александер Басин, ликовни критичар из Словеније, један од аутора монографије, указао је да је пратио Кешељев развој још од 1980. када је са Душаном Тодоровићевим и Младеном Маринковим излагао у у љубљанској галерији Шкуц, до 33 године касније када су се ова три аутора поново заједно представили у Словенији на изложби “Гравитације 33”. Он је посебно скренуо пажњу на његов циклус посвећен Тесли на коме је успео да научно размишљање претвори у визуелну нарацију. Сликар Душан Тодооровић се подсетио заједничких излагања са Кешељем са којим су га везивале нове идеје у уметности, те прве заједничке изложбе у Љубљани 1980. која је била прекретница у њиховој каријери јер постају видљиви на југословенској ликовној сцени.

Током више од четири деценије Кешељ је реализовао низ врхунских изложби, уз 30 самосталних учествовао је и на бројним колективним изложбама добивши за своје стваралаштво мноштво награда и признања. Био је члан Ацадемие Еуропеене дес Артс Франце и Цалифорниа Ашоциатион оф Баy Ареа Артист, где је једно време живео.

Један од аутора монографије историчар уметности Миле Игњатовић је у Кешељевом вишедеценијском уметничком путу издвојио његову жељу да учи, истражује и ствара, а затим је представио најзначаније сегменте уметничке каријере овог аутора од прве серије цртежа у оловци из 1972. која је била инспирисана црним таласом. Посебно је скренуо пажњу на Париз који у уметничкој биографији Милана Кешеља има посебно место. Прва његова велика изложба изван граница тадашње државе одржана је 1984. у Паризу и била је врло запажена. Тада су га француски критичари описујући његове футуристичке и симболичке визије, рељефне структуре на плавој позадини, назвали весником 21. века. Највеће признање Кешељ је добио 1989. када је у Кјоту уврштен у публикацију савремене графике у свету, коју чини избор од 300 уметника из 50 земаља. Игњатовић је издвојио и његову серију дигиталних принтова и више од 500 цртежа насталих током Кешељевих посета најпознатијем светском музеју париском Лувру које је 2011. излагао у Галерији Матице српске. Дугогодишњи боравак у Америци представљен је кроз пројекат “Од Колумба до Била Гејтса” излаган 2013. у Поклон збирци Рајка Мамузића.

На промоцији у уметничком програму учествовали су Лоран Прокопић и Хор Јеврејске општине “Хашира”. Кешељ је, како је рекао председник хора Мирко Штарк посебно волео песму “Хава нагила” коју они изводе, а била му је уз серију цртежа насталих у париском хасидском крају инспирација за изложбу коју је приредио у новосадској Синагоги. Емитован је и документарни филм о Милану Кешељу аутора Жељка Савића.

Н. Попов

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести