Последњи аплауз за Мишу Јанкетића у ЈДП-у

БЕОГРАД: Десетоминутним аплаузом колеге и пријатељи опростили су се од великог глумца Михаила Мише Јанкетића на комеморацији одржаној у Југословенском драмском позоришту.
e
Фото: TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC

О витезу и војсковођи глуме, великом пријатељу, врхунском уметнику класичне глуме који је остао савремен и модеран, насмејаном и драгом човеку велике маште и бритке интелигенције говорили су директорка ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић, глумци Војин Ћетковић, Бранка Петрић и Војислав Брајовић, редитељи Јагош Марковић и Егон Савин, писци и редитељи Душан Ковачевић и Вида Огњеновић.

Вучковић Манојловић је истакла да је Јанкетић својим улогама и великим даром стварао историју Југословенског драмског позоришта, али и историју глуме овог простора, да је био човек убеђења и принципа и да ће се памтити његова брига за младе глумце, јер се неизмерно радовао свакој новој генерацији.

Огњеновић је рекла да је српско позориште у црнини јер нас је напустио Јанкетић.

"Једноставан, драг, насмејан, рекло би се обичан човек из суседства, а у њему великан маште, стотине разноврсних личности, преглед свакојаких сценских вестсина, бритка интелигенција и сјајно памћење у којем се била настанила библиотека песама и монолога, занимљивих приповести", истакла је Огњеновић, подсетивши на његову вихорну енергију, вазда скоковити ход по сцени, бравурозни сценски говор, шаманску снагу којом је у два потеза умео да узвитла гледалиште до радраганости или да зачара до потпуне тишине.

Био је, сматра, глумац-јарбол у свакој глумачкој подели, ослонац редетељу, еталон партнерима, кадар да разуме и најсложенији текст и хуманизује и најлуђу идеју.

"Збогом столики глумче, збогом незаменљиви пријатељу", опростила је Огњеновић.

Брајовић је приметио да је Јанкетић имао испуњен живот на сцени и ван ње, да је волео да се радује и великим и малим стварима и подсетио на текст Златана Дорића поводом једне у низу награда које је Јанкетић добио, Добричиног прстена: "Он доживљава сваку улогу као Сизиф онај камен који непрестано гура уз брдо, само што његово камење на врху постаје драго камење".

"Један је од највећих и можда и последњи великан нашег глумишта. Као врхунски уметник класичне глуме, остао је савремен и модеран до краја", рекао је Брајовић.

Глумица Бранка Петрић се присетила низа анегдота из свог шест деценија дугог дружења са Јанкетићем, указала на његову бриљантну каријеру која је могла да се наслути већ у првој представи у којој је заиграо у ЈДП-у, али и на богат породични живот.

Редитељ Јагош Марковић је истакао да је Јанкетић био неприкосновен носилац великих улога и са ретком лакоћом и вештином носио огромне представе на својим леђима.

"Био је великан још од младости. Био је радан, етичан, посвећен, племенит, господствен, достојанствен, образован и интелигентан, леп. Знао је све, а то није показивао. Знали смо сви да је војсковођа глумачки. Човек у најплеменитијем смислу речи", рекао је Марковић и приметио да је Јанкетић одиграо репертоар за бар три велика европска глумца.

Цео његов живот је, додао је Марковић, подвиг који остаје тајна за све нас који можемо само настојати да је одгонетнемо како би постали бољи људи.

Драмски писац и академик Душан Ковачевић је нагласио да је Јанкетић био војник своје професије са ставом да се човек никада не предаје без великог рада и достојанствене борбе и да нема плакања и ламента над сопственом судбином.

"Миша је био један од највећих глумаца које је ова и све претходне земље имала. Нисам упознао човека који је толико урадио, истовремено био у сопственој сенци кријући се од појавности коју називамо славом", рекао је Ковачевић и додао да се данас опраштамо са "Мишом и велим делом сопственог живота, младости када смо га гледали и за тренутак мислили да је свет узвишенији и бољи".

Редитељ Егон Савин каже да је са Јанкетићем имао око 200 проба, али да се ничега не сећа јер би он увек одиграо сцену из прве и одлазио, а скренуо је пажњу и на његов посебан старовременски дар приповедања због којег је могао да буде врхунски писац да своје срце није заветовао позоришту.

"Живу реч из живота је умео у секунди да претвори у магију игре", додао је Савин.

Глумац Војин Ћетковић је писмом захвалио "свом оцу и пријатељу" за сваки минут пороведен на сцени, на сету, у бифеу, што му је дозволио да седи у фотељи наспрам његове, што га је водио по сцени ЈДП-а, једином великом глумцу који је долазио да гледа клинце како би од њих учио. 

"Хвала ти за све оно где сам те гледао и слушао, за лудачку снагу и пркос, хвала ти што си ме научио да ништа није погрешно ако служи правом циљу. Путуј, кнеже, и поздрави нам оне громаде којима идеш. Видимо се пријатељу, ако заслужим твоје друштво", опростио се Цхетковић.

 

EUR/RSD 117.6147
Најновије вести