Од вечерас изложба посвећена Теодору Крачуну у ГМС

НОВИ САД: У склопу обележавања 172. годишњице Галерије Матице српске вечерас у 19 часова биће отворена репрезентативна изложба „Крачун”, посвећена делу једног од највећих српских сликара XVIII века.
gms
Фото: Dnevnik.rs

По речима управнице ГМС др Тијане Палковљевић Бугарски, изложба је заснована на монографској студији професора историје уметности на Филозофском факултету у Београду др Мирослава Тимотијевића (1950-2016), врсног познаваоца српског барокног сликарства и дела Теодора Крачуна (1732 - 1781). „Чинило нам се важним да као Галерија не само објавимо ту публикацију, него и да је преведемо у форму изложбе”, појаснила је Тијана Палковљевић Бугарски на конференцији за новинаре.   

Изложба је подељена у три сегмента, а први, централни, чији је аутор др Владимир Симић, професор на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, посвећен је ликовном стваралаштву Теодора Крачуна и кроз више од 60 експоната, углавном икона, указује на развој његовог сликарства, али и на промене које је високи барок донео у уметност ових простора. Акценат овог дела поставке стављен је на иконостас у Саборној цркви у Сремским Карловцима, који је Крачун осликао у првој половини 1780, годину дана пре но што ће изненада умрети:

Овај иконостас је препознат као врхунац српског барокног сликарства, јер у себи сажима не само највише оквире барокне уметност, инкорпориране унутар корпуса православног разумевања и схватања религиозне уметности, укршта стару иконографску традицију са новим средњоевропским иконографским знањима. Истовремено, тај иконостас је и огледало света у коме може да се препозна много онога што је окруживало Крачуна и дефинисало његово стваралаштво, напоменуо је аутор изложбе.   

Говорећи о Крачуновом стилу, др Симић указује на то да он није био кохерентан, већ да је овај уметник у себи сажимао различите традиције, „баш као и људи који су живели на размеђу Балкана и Средње Европе, Отоманског царства и Хабсбуршке монархије”...

У том смислу код Крачуна могу да се препознају и контексти барокне уметности, какви се могу видети код водећих бечких сликара тог доба, као што је Паул Трогер, али и украјинска традиција, која је стигла са Јовом Василијевичем и Василијем Романовичем, а могу се видети и трагови старе поствизантијске иконографске традиције, наводи др Симић.


Свечана седница ГМС

Дан ГМС биће обележен Свечаном седницом, на којој ће протеклој, веома успешној години Галерије говорити др Тијана Палковљевић Бугарски, потом ће слово о Теодору Крачуну одржати др Владимир Симић, док ће изложбу отворити председник Покрајинске владе Игор Мировић.

Седница ће бити закључена доделом захвалница Клуба пријатеља Галерије Матице српске институцијама и личностима и из културног и јавног живота који су учествовали у програмима ГМС и допринели њеном успешном раду на очувању и презентацији националне уметности.


Други део изложбе омогућава посетиоцима да се детаљно упознају са два Крачунова иконостаса - у Саборној цркви у Сремским Карловцима и у храму у Сремској Митровици - кроз интерактивну презентацију, као и апликацију проширене реалности која омогућава визуеализацију 3Д модела целог иконостаса и појединачних икона. Ова поставка реализована је захваљујући тиму Катедре за анимацију и инжењерство Факулетата техничких наука, те подршци Војвођанске банке.

Поносни смо на овај јединствени пројекат који на потпуно другачији, иновативан начин, уз употребу нових технологија и савремених медија, представља јавности најрепрезентативнији део богатог сликарског опуса Теодора Крачуна, рекла је Милена Мићановић, директорка маркетинга Војвођанске банке.  Професор ФТН-а др Ратко Обрадовић појаснио је да је овај део пројекта реализован је техником познатом као фотограметрија, код које се, поједностављено, уз помоћ више слика добија 3Д модел, док је за апликацију проширене реалности коришћена платформа Unity. 

Завршни део изложбе посвећен је конзервацији, односно на примеру одабраних Крачунових дела, која су стара више од два века па самим тим имају трагове времена на себи, указује се на оно што савремена сазнања доносе у области бриге за наслеђе. По речима др Даниеле Королија Црквењаков, конзерватора-саветника у ГМС, у фокусу су биле две теме: нарушавање и обнова ликовне представе, те могућности дигиталне анализе слике у веома високој резолуцији посматраног артефакта.

Изложба „Крачун” обухвата, иначе, експонате из колекција Галерије Матице српске и Народног музеја у Београду, те Музеја СПЦ, Ризнице Епархије сремске из Сремских Карловаца и цркве Светог Николе у Старом Сланкамену, а њену реализацију омогућили су Министарство културе и информисања и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама. Посетиоци ће моћи да дела великана српске културе погледају до 23. фебруара 2020.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5156
Најновије вести