Ин мемориам: Микис Теодоракис (1925 - 2021)

НОВИ САД: Микис Теодоракис, највећи савремени грчки композитор, преминуо је јуче у у Атини, у 97. години.
m
Фото: Tanjug (AP Photo/Petros Giannakouris, File)

Аутор чији се балет „Грк Зорба” игра на сцени Српског народног позоришта од 1994. године и добитник највишег признања нашег најстаријег професионалног театра, Златне медаље „Јован Ћорћевиш”, рођен је 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Након активног учешћа у покрету отпора у Другом светском рату, уписује се најпре атински Конзерваторијум, да би школовање наставио на Конзерваторијуму у Паризу, где студира музичке облике и анализу, као и дириговање. Од 1954. до 1960. интензивно компонује и 1957. осваја златну медаљу на Московском музичком фестивалу, а 1959. Дариус Мило га предлаже за америчку Копли награду за најбољег композитора године након праизведбе његовог балета Антигона у Ковент Гардену у Лондону.

У Грчку се враћа 1962, оснива Мали атински симфонијски оркестар и Музичко друштво „Пиреј“ с којим приређује многобројне концерте по целој Грчкој и иностранству. Његови најзначајнији радови из тог периода су: циклус песама Архипелаг, Политија, Епифанија, Епитафиос; музика за позориште: Талац, Балада мртвом брату, Дивни град; ораторијум Достојно јесте, док му светску славу доноси музика за култни филм Грк Зорба из 1964, који је освојио три Оскара и био номинован за још пет, док је самом Теодоракису донео номинацију за награду Греми.

Априла 1967, када је војна хунта преузела власт у Грчкој, апелује на пружање отпора против диктатуре. Ухапшен је августа исте године и осуђен, али Међународни покрет солидарности, на челу са Шостаковичем, Бернштајном, Артуром Милером, Харијем Белафонтеом, успева да издејствује му се казна преиначи у изгнанство. Одлази 1970. у Париз и наставља да ради и широм света држи концерте као део борбе за повратак демократије у Грчку. Постао је симбол борбе против тираније и 1974, након пада војне хунте, тријумфално се враћа у Грчку.


Телеграм саучешћа председника Вучића

Телеграм саучешће поводом смрти Микиса Теодоракиса упутио је и председник Александар Вучић.

„Србија данас тугује због одласка легендарног Микиса Теодоракиса, који је био не само један од највећих композитора данашњице, већ и велики пријатељ наше земље и нашег народа", поручио је председник, наводе’ћи да ће Теодоракиса Србија памтити по свевременој музици која је оставила печат у целом свету, али и по храбрости да подржи Србију током бомбардовања 1999.

„Збогом, велики маестро! Србија те памти!“, наводи се у саучешћу председника Вучића.


Међу најпознатијим његовим делима насталим од 70-их до данас су: ораторијуми Миша Греца и Цанто Олyмпицо, опере, Медеја, Електра, Лизистрата и Антигона, и дела: Источно од Егејског мора за чело и клавир, Рапсодија за трубу и оркестар, Рапсодија за гудаче, мецосопран и баритон и Симфонија Андалузија за мецосопран и оркестар. Његов опус обухвата преко хиљаду песама и циклуса песама, симфонијска дела, кантате и ораторијуме, балете, опере, сценску и филмску музику, као и књиге преведене на више светских језика и сматра се савременим композитором са највише компонованих дела.

У току НАТО удара на СРЈ 1999. залагао се за престанак бомбардовања и посебно је осуђивао нападе на Нови Сад. Одлуком Скупштине Града Новог Сада, донетом 1. фебруара 2004. године, Микис Теодоракис проглашен је почасним грађанином Српске Атине. Године 2007. у Генту (Белгија) примио је награду за животно дело коју додељује Академија за филмску музику, а Златна медаља „Јован Ђорђевић“, као израз поштовања за целокупни уметнички рад који је допринео и развоју српске уметности и културе, СНП му је доделио 2017. године.

Микис Теодоракис биће сахрањен у месту Галата Ханион на Криту.

М. С.

EUR/RSD 117.5629
Најновије вести