Зеле Липовача, прво име „Дивљих јагода”: Први концертни албум можда снимимо у Новом Саду

Бенд “Дивље јагоде“ заузима једно од златних места у историји југословенског рокенрола – обавезан део репертоара сваког клинца с гитаром и данас су баладе „Једина моја“, „Криво је моје“, „Не желиш крај“… док су „Мотори“ остали без премца највећи хард-рок хит негдашње нам државе.
zele
Фото: Зеле Липовача, фото: Приватна архива

– Након 40 и мало више година постојања „Дивљих јагода“, колико год то изгледало необично, чини ми се да сам исти онај дечак који је, како некад тако и данас, заљубљен у чаробне звуке гитаре, пун жеље за доказивањем, вечити оптимиста али и онај који се весели свакој новој проби, концерту или снимању… Ако ниси изгубио срце детета, онда је потпуно природно да, без обзира на велики број успешних албума, песама које трају деценијама, хиљаде концерата, још увек постоје неке неостварене жеље. Дефинитивно, један сам од оних који то срце нису изгубили – вели на почетку разговора за „Дневник“ Зеле Липовача, легенда Ју-рок гитаре,  композитор и једина константа „Дивљих јагода“ за ове протекле четири деценије.

Дивљим јагодамасу тамо, почетком осамдесетих година прошлог векла, наконШејлена енглеском, а поготовоLiving in Mџ Dreams”, који и данас на Јутјубу има више од 200.000 прегледа, прогнозирали светску каријеру... 

– Чињеница да су многи тада прогнозирали светску каријеру „Дивљих јагода“ није резултата теорије завере, него поштеног и преданог рада велике већине - али не свих - оних који су прошли кроз банд. Као капетан лађе која данас плови боље, сигурније и успешније него икад, у пуно интервјуа до сада сам објашњавао све оно што се догађало у Лондону пре, за време и након снимања енглеског албума.

Укратко могу рећи да је одлазак у Лондон, потписивање седмогодишњег уговора, снимање албума у чувеном Matrix студију, наступ у легендарном Marque клубу, концерти у неколико енглеских градова… све скупа изгледало скоро нестварно за бенд који је дошао са Балкана. Но, с друге стране, ја сам на томе радио годинама, веровао да то могу и на крају се то и десило. Нажалост, већ за време снимања албума сам увидео да ствари не штимају, а да сам направио грешку знао сам након што је снимање завршено. Једноставно, Лондон је био превелики залогај, односно схватио сам да нити један од преостале тројице чланова тадашње поставе није био спреман да поднесу жртву која се очекује од било којег бенда који би потписао дугогодишњи уговор и с тиме добио шансу за светску каријеру.

Ове године је бенд објавио албумЏубокс”, који упарује неке нове мелодије са старим, али обученим у ново рухо. Да ли сте генерално задовољни реакцијама на албум и у којој мери се овокоронарно стањеодразило на његову промоцију и друге свечарске планове?

- Албум „Џубокс” је обележио првих 40 година постојања „Дивљих јагода”, и без обзира на то што се на њему, осим нових, налазе и римејкови већ објављених песама са пријашњих албума, он је у потпуности “catch up in time“, ако говоримо о свирци, звуку и продукцији. Када сам се одлучио за такву концепцију албума, моја идеја била је да реанимирам неке већ објављене песме, за које сам сматрао да су направиле јако мало у времену у којем су настајале, иако су, с друге стране, имале пуно већи потенцијал. То је увек инвестиција високог ризика, осим ако ниси сигуран да можеш да направиш верзију која ће првенствено бити у корак с временом, али и пуно боља од оригинала.

У сваком случају, ако узмемо велику већину реакција на албум „Џубокс”, управо се то и десило. Старе-нове песме су код великог дела наших фанова, али и код велике већине радио и ТВ станица, дочекане као пун погодак. Песме као што су „Сама си”, „Улица на лошем гласу”, „Због тебе, драга”, „Сарајево, ти и ја”, „Звјезда сјевера”, „Заувијек твој”, заборављене пре 20 и више година, у новој су верзији, и обогаћене видео спотовима, добиле потпуно нови живот и у само неколико месеци након објављивања албума направиле искорак који је пуно већи него што су то урадиле у протеклих 20 или 30 година. При томе, оно што је важно напоменути, резултат је то тимског рада у сваком сегменту стварања албума.

Иначе, мислим да је и сувишно говорити о чињеници да је корона у целом свету нанела огромну штету свима који се професионално баве музиком.

Већ неко време сешушкао спектакуларном концерту у Новом Саду. Шта то Новосађани - и кад - могу да очекују одДивљих јагода”?

– Колико знам, 18. септембра на Спенсу, заједно са „Атомскум склоништем” и групом „Аеродром”, свираће и „Дивље јагоде”. Промовисаћемо нови албум „Џубокс” и, заједно с публиком, свирајући највеће хитове, прославити првих 40 година бенда. Једино што могу обећати свима који дођу јесте да ће то бити незаборавна ноћ.


Три певача

У којој мери то што у актуелној поставци бенда практично егзистирају три певача отвара шири ауторски простор, наравно унутар оквира које је бенд одавно дефинисао

– Верујем да је бенд пуно добио са оваквим лајн апом, јер свако од њих пева оне нумере које му најбоље леже: Ливио је задужен за песме које су више hard&heavy, Тони је непревазиђен када се ради о баладам, а бас гитариста Дамјан је више рок певач, који прилично добро може певати и мало жешће ствари. Дефинитивно, са три певача у бенду ми је пуно лакше, а посебно када се за време снимања вокала у студију деси ситуацију да било ко од њих тројице има лош дан, или му једноставно нека песма не лежи.


Почеле су да колају информације и о томе даДивље јагодепланирају објављивање првог концертног албума. Да ли је то тачно, и ако јесте, како је цео пројекат замишљен?

– Искрено, ни сам не могу веровати да након толико година „Дивље јагоде” још увек немају концертни албум. То што и на светској сцени постоје  познати бендови који никад нису имали лајв албум сигурно није оправдање, па себе, односно тај мој перфекционизам сматрам искључивим кривцем за то. Но, како стоје ствари, дошло је време да ту грешку исправим и да наши фанови коначно добију албум који чекају све ове године. Само још увек размишљамо о томе да ли ће то бити класичан или концерт са филхармонијом, а што се тиче локације: Нови Сад, Сарајево или Београд.

Као понајвећи догађај јубиларне, 20. сезоне Театра Ulysses на Брионима најављен је концертЛегенде рок гитаре”, на којем ће наступити Влатко Стефановски, Жика Јелић, Липовача...

– Идеја је потекла од Давора Љуштине, човека који је  деценијама инволвиран у културна догађања како у Загребу тако и у Хрватској, а иначе је продуцент Театра Ulysses. Ја сам само један од учесника који ће имати својих 20 минута и, наравно, покушати да у том времену покажем да године вежбања нису биле узалудне. Биће то и добра прилика да промовишем нумере са мог инструменталног албума „Internal Wawes Of Love”.

 Када је такав аутор истовремено и бенд-лидер, напросто се намеће питање због чега песме које је одвојио за соло пројекат није снимио са групом?

– Првенствено из разлога што имам већу слободу представити себе као гитаристу, а и добити простор  у којем могу експериментисати са езотеричним путовањем у унутрашњост себе кроз жанрове који можда и нису сигнатуре „Дивљих јагода” као бенда. И, на крају, оставља ми слободу за сарадњу са многим другим музичарима који су ми пријатељи, с којима бих волео радити и снимити да ли једну, неколико нумера или можда цели албум. Ако погледамо бенд „Deep Purple”, мислим да они сви имају самосталне пројекте с којим су пожелели отићи на мало другачије и неизвесније музичко путовање, али које дефинитивно није у колизији са матичним бендом.    

М. Стајић

EUR/RSD 117.5904
Најновије вести