МС: Девето коло едиције „Десет векова српске књижевности“

НОВИ САД: Деветим колом Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, дошло се, како је то јуче речено на представљању овог капиталног подухвата Издавачког центра Матице српске, „на полукорак од стоте књиге”.
matica srpska
Фото: Dnevnik.rs

Закључно, наиме, са овим новим колом, до сада су објављене укупно 92 књиге које, захваљујући одабраним насловима, сведоче о миленијуму српске уметности речи од друге половине XII века до почетка XXI, од Светог Саве до актуелних писаца „који су у пуном залету и надахнућу”, обухватајући од усмене књижевности и житијске литературе, до поезије, приповетки, романа и драма, са животописима и библиографским подацима, те књижевноисторијским тумачењима и критикама.

По речима председника Скупштине Издавачког центра МС проф. др Мате Пижурице, едиција „следи матичин утемељивачки завет”, а покренута је са идејом да издвоји главне књижевне примере који су обележили протекли миленијум на свим облицима српског језика, на свим његовим наречјима.

Овај подухват је много више од савременог читања српске књижевности и упостављања њене вертикале као ослонца српске културе. Овако окупљене пробране књиге и пробрани аутори, као пруће у снопу боље ће се држати и заједно сачувати, рекао је проф. Пижурица, закључујући да антологијским избором српске књижевности „добијамо библиотеку која ће се наслеђивати као и све друге праве драгоцености”. 

У деветом колу Едиције проф. др Томислав Јовановић приредио је записе, посланице, молитве и путописе Димитрија Кантакузина, Константина Михајловића из Островице („Јањичареве успомене”), те двојице патријарха – Пајсија и Арсенија ИИИ Чарнојевића. Како је то на промоцији описала проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, ова књига је сведочанство о три века једног страшног времена, времена под отоманском влашћу „када живи завидеше мртвима”. Истовремено, ти списи имају и, како је додала, „драгоцених напутака за изучаваоце усмене књижевности”.

Најдужи, пак, временски распон има антологија књижевности за децу, у два тома, у једном су стихови, у другом кратка проза, од Захарије Орфелина из осамнаестог века до Игора Коларова који је рођен 1973. године. Српска књижевност за децу први пут је добила овакав и оволики избор, а тај замашни преглед који захвата два и по века урадила је Зорана Опачић. Песме, приповетке, путописи и кратак роман Јелене Димитријевић у истој су књизи с прозом и драмом Владана Ђорђевића, а заједничку књигу су им приредиле Слободанка Пековић и Љиљана Костић.

У деветом колу су и две књиге Добрице Ђосића, „Корени” и „Бајка”, које је приредио Милан Радуловић, уз оцену да је прва књига темељ а друга кров укупне Ћосићеве књижевне грађевине. Божидар Кнежевић, родом из Уба, у српској науци и књижевности остао је с књигама мисли. Одабрао их је и коментарисао Саша Радојчић. Породичну трилогију, одабране приповетке и есеје Данила Киша у обимну књигу је окупио Михајло Пантић, песме и есеје Миодрага Павловића његов тумач Ђорђе Деспић, а приповетке и два романа Мирослава Јосића Вишњића одабрао је Радивоје Микић.

У књигама деветог кола, према редовном обичају, штампани су и текстови књижевних критичара и историчара литературе, а њихова имена (Јован Скерлић, Павле Поповић, Ксенија Атанасијевић, Зоран Мишић, Ђорђе Сп. Радојичић, Гордана Јовановић, Рајко Веселиновић, Предраг Палавестра, Мирослав Егерић, Предраг Протић, Срђан Дамњановић, Љубомир Симовић, Љубиша Јеремић, Славко Гордић, Ђорђије Вуковић, Марко Недић, Јован Делић, Драган Бошковић), с приређивачима, уредницима и рецензентима, говоре колико је пажње дато писцима чије су књиге за ову годину одабране.

Није лако остварити амбицију која се јавља једном у веку. Поготово у условима када је књижевност на споредном путу, читање добрих књига проређено а књижевни живот пригушен. Никад књиге од вредности и ореоли око њих нису били масовна потреба. Међутим, требало је рећи у каквом задатом животу је српска књижевност данас. Али неопходно је, и сада и увек, стати, смирено осматрати и сабирати најбоље знакове властите духовне трајности, порука је главног уредника едиције академика Мира Вуксановића.

Како је додао, тако је и ових десет лепо приређених и опремљених књига још једном потврдило да је Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске значајан национални, књижевни и издавачки подухват.

И да ће идуће године, у десетом колу, бити објављена стота књига као овера да је овај посао донео више но што смо могли да се надамо у приликама какве јесу, поручио је Вуксановић.

М. Стајић

EUR/RSD 117.9804
Најновије вести