Корона и издаваштво: Бора Бабић, директорка „Академске књиге“ из Новог Сада

Већина житеља планете на крају прошле године имали су сличну жељу, да се догађаји из 2020. више никад не понове.
Приватна архива/Бора Бабић
Фото: Приватна архива/Бора Бабић

Надам се да је са истом жељом Нову годину дочекао власник и оснивач „Амазона“ Џеф Безос, без обзира на то што је у прошлој години вредност своје компаније увећао за 75% и што је зарадио огроман новац захваљујући пандемији. Верујем да страх од болести и губитка живота нађачава похлепу за увећањем профита, каже на почетку разговора Бора Бабић, директорка „Академске књиге“, која се, како каже, радом и храброшћу супротставила свим недаћама којима је пандемија угрозила пословање свих, па тако и приљежних заљубљеника у књигу...

- Многе делатности у нашој земљи, почевши од културе, туризма и хотелијерства, па до авионског и уопште путничког саобраћаја, завршиле су прошлу пословну годину с огромним финансијским губицима. Будући да су се сви културни посленици – музичари, глумци, композитори, редитељи, писци, балетски играчи, преводиоци, лектори, издавачи, књижари итд. – у протеклој години суочили с крупним егзистенцијалним проблемима и платили данак пандемији, није чудо што су десет месеци провели опхрвани само једном мишљу и питањем када ће се ово већ једном завршити; стварање вакцине цео свет је доживео као светло на крају тунела, али и даље постоји стрепња: да ли ћемо заправо морати наставити да живимо са вирусом?


Шта даље?

- Економска криза која је захватила културу засигурно ће се наставити и у 2021. години. Очи свих нас и даље су уперене у институције културе. Надамо се да ће Министарство културе и информисања, Покрајински секретаријат за културу и Градска управа за културу Новог Сада имати више слуха за наше проблеме и да ће ове године издвојити већи буџет за субвенционисање издавачких пројеката, без којих правог културног живота у једној земљи, с пандемијом или без ње, не може бити.


У оном првом, злокобном налету „непознатог“ вируса почетком године, чинило се да нам је престало само да ћутимо, трпимо и обуставимо све послове...

- На самом почетку 2020. године светски медији бомбардовали су нас вестима о дигитализацији свих сегмената људског живота и достигнућима суперинтелигенције, док су грађани, поготово они из радничке класе, истовремено имали страхове због јачања „надзирачког капитализма“, који је посредством државе и приватних компанија на нов начин почео контролисати њихове животе. Ти исти медији већ од фебруара променили су уређивачке концепте и почели нас опседати информацијама о коронавирусу, пандемији, броју заражених и умрлих, ванредном стању, забранама кретања, о затварању институција, затварању граница, о хипотетичким терминима проналаска вакцине и сл.

Бити креативан и радити у таквим околностима био је подвиг за сваког појединца. Редакција „Академске књиге“ није затварала врата осим у данима ванредног стања. Свакодневно смо били доступни и имали контакт с нашим ауторима, преводиоцима, лекторима, дизајнерима и читаоцима. У марту, априлу и мају приходи су нам спали на најнижу могућу разину. Отказали смо све промоције књига и гостовања страних писаца и концентрисали се на онлајн продају књига. Скромна државна помоћ и пролонгирање отплате кредита помогли су нам да преживимо прво полугодиште. Током лета могли смо претпоставити да се неће одржати Међународни сајам књига у Београду, најважнија манифестација за све издаваче у нашој земљи.

„Академска књига“, судећи по броју наслова објављених баш у овим кризним месецима, није ни једног тренутка била спремна да одустане?

- Да, у свим кризним ситуацијама јавља се пркос недаћи, и јака потреба за опстанком. Схватила сам да морамо пронаћи најбезболнији начин и прилагодити услове пословања новонасталој ситуацији. Била сам спремна да симулирам нормалан живот. Многе ствари научили смо живећи с пандемијом коронавируса и зато смо у друго полугодиште ушли много спремнији. Схватила сам да, уколико не будемо ризиковали, неће бити нових књига, али неће бити ни стваралачког задовољства које делим са сарадницима и читаоцима. Храбро сам ушла у пословни ризик захваљујући подршци сјајног тима, запослених и сарадника „Академске књиге“. На крају године резултати су били веома видљиви, „Академска књига“ се могла похвалити са више од 50 нових наслова, домаћих и станих аутора из различитих жанрова друштвених и хуманистичких наука и лепе књижевности. Међу делима су књиге Славоја Жижека, Маријане Мацукато, Радмиле Гикић Петровић, Фрање Петриновића. Ле Клезиоа, Васе Павковића, Александра Солжењицина, Тибора Варадија, Мирче Елијадеа, Марије Клеут, Љиљане Љуштановић Пешикан, Милана Белегишанина, Јана Новака, Артура Шницлера, Ранка Бугарског, Бориса Сирилника, Славка Гордића, Марка Недића, Новице Милића, Адриане Захаријевић, Александра фон Хумболта, Михала Рамача и још неколико десетина аутор.

Ђорђе Писарев

EUR/RSD 117.5751
Најновије вести