„Ко зна шифру“: Новосадска прича о љубави и безумљу

НОВИ САД: Роман “Ко зна шифру” Милене Летић је, како наводи књижевник Давид Кецман Дако, „књига за коју се може рећи да нам је недостајала”.
knjiga, freeimages
Фото: Freeimages

„Та чињеница посебно долази до изражаја кад је реч о књигама које настају у Новом Саду, које пишу људи који живе у Новом Саду, који ће се донекле и препознати у тој причи. Ако ни по чему другом, препознаће се по некој, можда, својој емоцији, на местима као што су Матица српска, Николајевска црква, Пашићева улица, Дунавски парк, језерце где су некад живели и волели се Иса и Биса, затим Кисачка... Дакле, ово је новосадска прича”.

“Ко зна шифру” је вишезначно комплексно психолошко дело у којем читалац са сваким новим поглављем открива по један од поменутих слојева. То је роман који отвара и даје луцидне и интелигентне одговоре о животу, уметности, књижевности, о систему вредности, али пружа и мозаични пресек и слику, не само новосадског друштва, већ и свеобухватнију. Кроз своју књигу, Милена Летић провлачи и реалност и имагинацију, спаја времена. Ликови су махом људи са ожиљцима, дошли са свих страна у Нови Сад. Зближава их невоља, сазнају се њихове тајне, хтели то или не, само је важно наћи шифру компјутера жене која пише дневник, а у томе је неко успео. Дневник је подлога за већи део романа.

Сам текст инспирисан је догађајима у Босни и Херцеговини које бих могла да опишем као трауму моје генерације, објашњава ауторка Милена Летић, која је рођена и на том простору живела до пре 10 година.

Како је додала, Босна и Херцеговина распала се по шавовима. Неко то зове грађански рат, а један од мојих ликова каже: То није никакав рат, то је безумље које се осетило у свакој кући и породици... То безумље уништавало је породице и генерацију која се рађала на нашем простору у то доба. Књига је инспирисана свим што се дешавало у време рата, али и свим оним што се дешавало у републикама после рата, казала је Летићева.

Оквир романа је ипак љубавна прича двоје књижевника који промишљају своје животе, а животи им се укрштају у одређеним тачкама. Њиховом сусрету требао је приповедач.

Мој приповедач је девојка Весна која поседује мајчин дневник и, реконструишући живот своје мајке, исприча причу. Весна је рођена и живи у Новом Саду, дакле, у слободи, без рата, али заробљена је у друштвеним променама државе која се распала. Реконструишући причу из дневника, али и разговор док је мајка била жива, она сагледава некадашњу државу која је била добра у односу на слободу у садашњим околностима, каже ауторка.

Роман “Ко зна шифру” објавила је “Босанска ријеч” из Тузле, а рукопис је наградила Фондација за издаваштво на јавном позиву за суфинансирање издавачких пројеката у 2017. години.

Б. Павковић

EUR/RSD 117.5515
Најновије вести