У нашој пољопривреди мора да се „сваштари”

ОСТОЈИЋЕВО: У пољопривредном газдинству Драгутина Попова (53) из Остојићева, обављена је жетва јечма и домаћин је задовољан приносом, без обзира што је жетву ометала киша.
л
Фото: Dnevnik.rs

Јечам је родио преко четири тоне по јутру, креће и жетва уљане репице, а док се припрема да комбајни уђу и у житна поља, он предочава да су му производни трошкови већи за четвртину у односу на претходну сезону. Незадовољан је што је цена пшенице увек велика непознаница, којој на неки начин треба доскочити.

- Бог свети зна како ће бити. Имајући у виду цену нафте и шта је све поскупело, сена килограма пшенице требала би да буде преко 20, чак 22 до 23 динара, за просечан принос од око шест тона по хектару. Да би кренуо у нову производњу то кошта, јер су проблеми војвођанске пољопривреде велики, због тога што о свему други одлучују, а нас који производимо нико не пита, чак ни о нашим производима, нарочито када је реч о ратарској производњи - констатује Попов. 

Због тога се често и пита, да ли и у коју производњу кренути?

- Доста тога се задужимо унапред, пошто смо велики произвођачи, узимали смо и механизацију, па све обавезе треба сервисирати. Пракса је показала да су ретке године када се исплати лагеровати пшеницу и углавном пшеницу одмах продам у жетви. Мала је вероватноћа да буде помака у цени, па је корисније да пшеницу одмах продам и улажем у нову производњу или оно што је потребно, односно у оно што мислим да је у датом тренутку најбоље. Не може се само бавити ратарством, где је увек јако неизвесно. Боље је рецимо одмах кренути у куповину телади, па да они расту, уместо да ти жито стоји на лагеру – сматра Попов.

Пољопривредно домаћинство Драгутина Попова, у коме увелико доприносе синови Младен и Марко, ради преко 150 јутара.

- И сад види, како смо лане прошли у суши са кукурузом, не можеш се ослањати само на једну производњу, него мора се сваштарити. Како смо лане прошли са пшеницом, ни не памтим, „кречана“ већ ради, па би то требало са синовима да видиш. Чини ми се да смо килограм продавали за 17,30 динара, или нешто мало више. Када имаш мало већу количину, можеш постићи мало бољу цену. И да будем искрен, имали смо добру хектолитарску тежину, јер све екстра одрадимо, па је и квалитет зрна био добар, а све смо испоручили „Реми трејду“. Тамо и вештак узимамо, семена и друго. Имамо још кукуруза, сунцокрета, детелине, јунади у тову и поврх тога још по нешто. Ушли смо и у узгој говеда по систему крава-теле, тако да имамо око 200 јунади – прича наш саговорник. 

Паори често остану „кратких рукава“ или „оберу бостан“, али у домаћинству Попов ове  сезоне бостан узгајају на 20 јутара

Народски речено паори често “остану кратких рукава” или “оберу бостан”, али у пољопривредном домаћинству Попов нија баш тако, јер се они већ дуго баве и производњом бостана. Ове сезоне лубенице су заузеле чак 20 катастарских јутара, као никада до сада у домаћинству Попов, које је највећи произвођач у овом делу Баната.

Фото: Dnevnik.rs

- Син Младен је инсистирао да повећамо површине под лубеницама, има договоре за пласман, зову га из више ланаца супермаркета, а има могућности и за извоз. По производњи сласног бостана смо дуго познати, па је потражња повећана. Наш бостан ће приспети за двадестеак дана, негде почетком јула. Ово пролеће је било топло и одговарало је развоју бостана, па лепо изгледа и има лубеница које већ теже четири до пет килограма. И наше домаће лубенице приспеће две недеље раније него обично. Не може то много раније, јер у зависности од сорте, од расађивања до почетка бербе треба да прође 60 до 70 дана – појашњава Попов.

Док су се лубенице из домаће производње још расађивале, из увоза је на нашем тржишту већ увелико било бостана. Попов указује да се многим нашим бостанyијама смрзо први расад. Увозних лубеница има из Грчке, Македоније и Албаније, али Попов мисли да нико унапред не зна како ће ове сезоне проћи с бостаном.

- Како сада лубенице из грчке стижу код нас, док наше нису приспеле, кад њихове прођу и наше приспеју, онда и наше могу даље да се котрљају на све стране – закључује Попов.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести