Суша пожњела 30 до 50 одсто ратарских култура

НОВИ САД :  Овогодишња суша се значајно одразила на приносе ратарских култура, који ће, према проценама удружење Жита Србије, бити од 30 до 50 одсто мањи него прошле године, изјавио је Вукосав Саковић, председник тог удружења.
susa kukuruz
Фото: Dnevnik.rs

"Стање са пролећним културама је свакако тешко, али не као што је то био случај 2012. године, када су поред суше род ратарских култура десетковали и токсини", рекао је Саковић на округлом столу у Новом Саду, који је организовала Асоцијације Жита Србије уз подршку Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (УН ФАО) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), саопштено је данас из Жита Србије.

Према његовим речима, род сунцокрета је најприближнији прошлогодишњем роду, јер је подбачај у приносима компензован повећањем сетвених површина.

"Соја, као осетљивија култура је претрпела значајну штету, јер је поред суше погођена и биљним штетоцинама и болестима, првенствено грињама", навео је Саковић, оценивши да је ту дошло до пропуста пољопривредних произвођача, који нису предузели све агротехничке мере.

Зато се, како је додао, код соје очекује пад приноса са скоро четири тоне по хектару колики је био прошле године, на само две до две и по тоне ове године. 

Предвиђања стручњака у погледу рода кукуруза се, како каже, највише разилазе. Оптимисти предвиђају род од пет тона по хектару, док песимисти сматрају да ће он бити и мањи од две тоне по хектару.

Изразивши наду да ће укупан род кукуруза ипак достићи 4,5 милиона тона, што је довољно за наше потребе, Саковић је закључио да, уз прелазне залихе од 1,2 милиона тона, можемо очекивати и да ће бити извоза.

Бранимир Марић, шеф лабораторије СГС Србија представио је основне параметре квалитета рода пшенице ове године, констатујући да је пшеница произведена у Србији доброг квалитета, чак изнад просека земаља у окружењу. 

Међутим, Србија на извозном тржишту још не може да оствари ценовну премију по основу квалитетније пшенице, јер разврставање по групама квалитета није пракса, већ и даље преовлађује традиција мешања пшенице различитог квалитета.

У СРБИЈИ је кукурузом засејано око 900.000 ха, сојом 250.000ха, а сунцокретом 230.000 ха, али, како је рекла Наталија Курјак, директора маркетинга компаније Викторија Логистик, прецизне процене приноса у овом тренутку није могуће дати, јер је стање и квалитет усева на њивама различито, у зависности од примењених агротехничких мера, квалитета земљишта и локалних временских непогода.

На скупу је истакнут и изузетан потенцијал уљане репице, као културе чије се сетвене површине у Србији повећавају из године у годину, а која као "јесења" (озима) култура избегава проблем суше у летњим месецима, о чему је говорила Ана Марјановић Јеромела, шеф одсека за уљану репицу Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. 
 

EUR/RSD 117.5574
Најновије вести