Стиже домаћи парадајз, квалитетнији и укуснији од увозног

НОВИ САД: На тезгама пијаца и супермаркета у последње време све је више парадајза, иако сезона овог поврћа тек долази. Већина парадајза који је сада на домаћем тржишту је из увоза, пре свега из Турске и Шпаније, а домаћи на трпезу стиже касније.
paradajz pixabay
Фото: pixabay.com

Ипак, многи потрошачи сада су далеко обазривији када купују ово поврће, пре свега забринутости изазване појавом парадајза с декларацијом да кора није за људску употребу. Парадајз је био увезен из Турске и, срећом, испоставило се да је у питању била грешка, због које ће бити кажњени и увозник и инспектор, а анализе су потврдиле да је парадајз безбедан за људску исхрану.

На њивама домаћих повртара парадајз је честа култура јер је, како кажу, посао исплатив, а квалитет добар, а то потврђују и купци који су спремни да мало сачекају да се на пијацама појави домаћи парадајз. Управо то каже и вишеструки српски рекордер у производњи парадајза Тихомир Бојанић из Чалме, села у близини Сремске Митровице.

Прошле године је, упркос неповољним временским условима с око пет јутара имао род од око 30 вагона или 300 тона, а иначе би принос требало да се креће од 60 до 70 тона по хектару. По његовим речима, повећање површина под парадајзом могло би се подстаћи одговарајућим мерама државе.

„Домаћи парадајз је укуснији од увозног и то је  сигурно предност коју треба искористити при пласману на страна тржишта“, наглашава Бојанић.

Каже да се посао исплати, али се мора много и стално радити, а невоља је што је у сезони, која траје од 15. јула када се беру ране сорте, па скоро до краја  октобра, понекад тешко наћи сезонске раднике, упркос добрим дневницама  

Овај повртар парадајз сади на отвореном и постиже приносе вредне пажње и указује да је разлог за добар род семе и одличан квалитет земље.

„Јужна страна Фрушке горе идеална је за узгој парадајза, а пре више од пола века на том подручју је ово поврће било и на око 300 хектара. Међутим, сада је поптуно другачије и у Чалми, осим мене још свега два  повртара саде парадајз на њивама“, каже Бојанић.   

Ове године он ће посадити парадајз  на седам јутара, а очекује да поред пласмана на домаћем тржишту, поврће који узгаја нађе пут и до оних ван наше земље.


Могло би га бити и више

Иако прецизних података о томе колико је лане било површина под парадајзом, слободно би се могло рећи да га је могуће садити више, а и да би принос, уз примену модерних агротехничких мера, могао бити већи. По речима професора новосадског Пољопривредног факултета и председника  Удружења повртара Војводине Жарка Илина, у Војводини је од 2010. до 2016. године парадајз заузимао око 2.422 хектара, а просечан род по хектару био је 22,1 тона.


Да би домаћи произвођачи парадајза били конкурентнији, указује Драган Ергарац из Куле, који парадајз гаји у пластеницима, потребно је да постоји откупна станица и удружење. 

„Док парадајз не доспе на тањир прође кроз руке више накупаца па нам је потребна откупна станица, центар где ћемо род предавати, како не би као сада сами тражили купце јер је познато да трговци увек боље прођу од произвођача, а удружење нам је потребно да заступа наше интересе“, објашњава Ергарац.

У Краљевцима код Руме, већ неколико година се на три хектара узгаја парадајз, уз примену холандске агротехнике.

„То је најсавременији, али и најскупљи вид производње. Велику штету домаћим произвођачима прави велики број увозника, а парадајз се увози из Италије,  Шпаније и Турске, Албаније, Македоније... Цена парадајза на светском тржишту сада је ниска - од једног до два евра по килограму, а на основу ње формира се и домаћа откупна цена“, каже директор компаније “Сагал аграр”  Саша Јанковић.

З. Делић

Kostadin
22.04.2018 • 07:50
Сви домаћи повртари користе увозна семена која су ГМО. Разлог је род већи до три пута а плод је изузетно отпоран на транспорт и дуготрајно стајанје на тезгама. Према сазнанјима од самих произвођача, већина се ни не сећа како изгледа домаће семе и да ли га уопђте негде има. Нека новинар истраживач пита домаће прозвођаче која семена користе и где су их набавили па ће доћи до реалног заклјучка да семена старих сорти и нема а да произвођаче интересују само семена која дају велики принос. Тако да потрошачи као што конзумирају сточну пшеницу, кромпир и остале кабасте сортре једу и индустријски ГМО парадајз.
EUR/RSD 117.5574
Најновије вести