Сетва пшенице скупља због горива, а остало по старој цени

Октобар је стигао, а време је да крене и сетва пшенице. Колико ће се ове године хлебног зрна посејати није још поуздано јер су трактори и сејалице тек понегде ушли у њиве.
setva
Фото: Dnevnik (Branko Lučić)

Пољопривредници који планирају да посеју ту културу ослушкују временску прогнозу јер време за сејање пшенице није баш идеално. Одавно није пала добра киша, земља је сува па то омета посао, али има и оних ратара који сматрају да је боље семе ставити у суву у земљу него га држати у џаку.

По речима директора „Жита Србије” Вукосава Саковића, очекивања су да у сетви жита неће бити великих одступања  у односу на лане, када је тим усевом било посејано 675.000 хектара, што је био рекорд незабележен у протеклих две деценије. Ни у свету се, навео је, не очекују велика одступања, под том озимом културом биће 220 милиона хектара

– Тешко је знати унапред колико ће жита бити посејано јер је тек старт сетве, али се предвиђа да ће се пшеница сејати пошто сетва кошта мање у односу на остале пољопривредне културе, али и зато што, у поређењу с ценама других култура, не заостаје, а доспева пре од других усева – рекао је Саковић.

Он је скренуо пажњу на то да је у свим регионима забележено да нема влаге у земљи, али да је препорука агронома да, упркос томе што је земља сува, треба почети сејати жито јер је боље семе ставити у суву ораницу па да у земљи сачека кишу.

По речима председника Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослава Киша, пшеница ће и ове јесени бити посејана, не само да би се одржао плодоред већ и зато што она доспева најраније од усева и ратарима доноси први новац у години.


Најбоље сејати у другој декади октобра

Пољопривредни стручњаци су у дилеми шта рећи земљорадницима – да ли сејати жито, и колико, имајући на уму да је киша током овогодишње жетве умањила принос и квалитет зрна, а да је суша из 2017. знатно умањила род кукуруза и соје.

Научни сарадник Института за ратарство и повртарство у Новом Саду др Владимир Аћин каже да, уколико код ратара превагне жито, треба, због суве земље, семе ставити центиметар дубље у земљу.

– На основу истраживања Института у протеклих више деценија, дошло се до сазнања да је најбоље жито сејати у другој декади октобра, од 10. до 20. – казао је др Аћин, додавши да ратари приликом сетве треба да поведу рачуна о томе каквог је квалитета земљиште, па у зависности од његове анализе треба унети хранива, калијум и фосфор.


О томе колико ће ове године коштати сетва, Киш каже да ће највећи трошак, као и сваки пут, бити гориво, које је десетак одсто скупље него лане.

– Семе и ђубриво имају цену као прошле године, али ће гориво бити велики трошак – наводи Киш. – Земља је сува па ће обрада бити тежа, требаће добро заорати, и тако потрошити више бензина.

Ненад Манић из Удружења „Банатски паори” истиче да се очекује да ће у јужном Банату бити посејано више жита него лане, мада је безмало цео  југ Баната прошлог октобра био под пшеницом због прошлогодишње суше, када су приноси соје и кукуруза били десетковани. У том делу земље, каже Манић, до сада се жито сејало на површини између 19.000 и 25.000 хектара, а лане га је било посејано највише – 25.000 хектара.

– Ове јесени жита ће бити и више јер су ратари сејали репу – каже Манић. – Шећерне репе је било посејано на око 10.000 хектара, али због великог процента трулог корена, очекивања су, да ће паори прећи на жито, као најрентабилнију културу јер доспева пре великих врућина и доноси први новац. 

З. Делић

EUR/RSD 117.5515
Најновије вести