Паори желе само да се суша не понови

Паори из Мошорина, Шајкаша, Ковиља и других места Шајкашке у зимском предаху своде лањски биланс и планирају шта им је чинити у предстојећој сетви која се примиче.
susa FF
Фото: Dnevnik.rs

Док се пресабирају колико им је однела суша и да ли је добро, или не, што су пшеницу, кукуруз или соју продали одмах у жетви, а око њих на едукативним “зимским браздама” обигравају представниви семенских кућа и произвођачи заштитних хемијских прапарата светских марки, једнодушни су у оцени да им је прошлогодишња суша нанела највећи ударац.

О проблематици која их тишти и пресудним одлукама о сетвеној структури, семенима, вештаку и још којечему, паори највише размишљају код куће и на едукацијама које се одржавају по селима, али повећа група домаћина из ових места, захваљујући њиховим предусретљивим партнерима од којих набављају семена и друге потрепштине, о томе је распредала минулих дана у опуштенијем амбијенту Бање Кањижа.

- Уобичајили смо већ десетак година да нашу паорску базу са којом послујемо, што квалитетније припремимо и едукујемо, јер наш је интерес да улажемо у њихово оспособљавање, како би били финансијски што ликвиднији, стручно образовани, да би са свим изазовима и повећаном конкуренцијом се изборили – појашњава стручњак из фирме која сарађује са паорима, али не жели да му се помињу ни њенгово, ни име фирме, уверен да му је најбоља реклама “од уста до уста” - Уколико паори буду у проблему, и сви ми који смо у том економском ланцу смо у проблему. Све је теже пословати, тешко је пољопривредна газдинства сервисирати, јер ми нисмо класични трговци, него смо се у суштини позиционирали као сервис наших коопераната. Жеља нам је да их што боље припремимо, па смо тако и осмислили да им се кроз један вид релаксације и опуштене атмосфере дода нова доза знања, коју би требали да примењују. Наш савет им је да се што мање задужују и што боље своје усеве током сезоне доведу до жетве и остваре зараду, јер сви ми радимо због интереса. Без обзира што постоји велика доза љубави и ентузијазма, свима нам је крајњи циљ - профит.        

Новак Матејашев из Мошорина је сејао само семена кукуруза и сунцокрета једне велике светске компаније, а жали се да је лањска година била изузетно лоша.

- Код нас је било страшно, али у односу на друге хибриде, оне које сам сејао добро су се показали и опет ћу их сејати. Обрађујем 35 ланаца, само ратарим, па ове године прижељкујем да буде више кише и ништа више. Сву агротехнику испоштујемо и ја и моје колеге, нисмо у могућности да утичемо да ли ће бити кише, а услова за наводњавање немамо – вели Матејашев.

У газдинству Јефте Петровића из Мошорина ратарство је комбиновано са товом јунади и свиња. Он констатује да је лањска сезона за паоре била страхота, јер је суша све усеве погодила катастрофално. Њиве су му на брегу, земља је треће класе и нема могућности за заливање. Криво му је што у близини нема ни канала, водни допринос се плаћа, а воде када је потребно нема. 

- Радим око 40 јутара земље и принуђен сам, као већина, да само гледам у небо. Од усева у потесу Чапор, кукуруза ништа није било, бар да сам дао некоме за силажу. Два кошења луцерке су била добра, а наредна два ништа. Сејем кукуруз, сунцокрет, соју и луцерку, јер треба обезбедити довољно хране за стоку. Припремио сам довољно хране за стоку, али сам кнап. Срећом да сам оставио јечам, па нам то одржава сточни фонд. Баш сам 19.јануара испоручио пет бикова, срећом одмах сам наплатио, па гледам да следећу туру ставим у тов, годишње испоручим пет до десет комада. Откупна цена је 1,9 евра за килограм, тек толико да извучеш уложено од накупаца и препродаваца. Утовим 40 до 50 свиња, само је цена сада јако пала, моментално износи 140 динара за килограм живе ваге. Предао сам свиње 1.јануара за Ариље по 160 динара, а новце још нисам добио – жали се Петровић.

Фото: Dnevnik.rs

Око 40 хектара обрађује Љубиша Русмир из Мошорина, а тови и свиње, годишње око 150 товљеника. Нема унапред одређеног купца, него по систему “ко плати, тај носи” јер се дешавало да неки пут и не буду плаћени.

- Прошлогодишња рачуница је јако лоша почев од тога да нам је нафта прескупа, субвенција нема или су скромне, а род је лане био свега пола тоне кукуруза по јутру. Суша је код нас била катастрофална, нико нас због тога није ни погледао. Сви траже да од пољопривредника наплате своје, од доприноса за одводњавање до пензионог осигурања, а нико нам ништа не помаже. Јесенас сам сејао пшеницу, а овог пролеће сејаћу слично као и до сада кукуруз, соју, сунцокрет, али колико видим биће скупље. Скупља је нафта, а и семена, па искрено речено, не надам се бољем. Бојим се да ако се понови сушна година да ће људи доћи у још веће проблеме и дугове, јер сетва се највише финансира из кредита. Ако роди нечем се можемо надати, ако не роди, угасили смо – каже Русмир.

Ковиљчанин Милован Габоров се бави ратарењем, а прошлу годину оцењује катастрофалном, на 60 хектара, на којима сеје пшеницу, кукуруз, сунцокрет и соју.

- Када сам подвукао црту, лањске сезоне сам се нашао испод црте – уверава Габоров. – Временски услови нам уопште нису ишли на руку, јер нам је након мајске кише од 25 литара по квадратном метру после све пресушило. Приноси су били испод свих очекивања. Раније смо се бавили производњом млека, сада стоку држимо само за сопствене потребе, али колико видим ни сточари не пролазе добро. Код нас у Ковиљу откупна цена свиња сада је 125 динара килограм живе ваге. Цене репроматеријала стално бележе неки раст, које произвођачи правдају неким новим инпутима, а ми смо нажалост сведоци да смо опет имали веће откупне цене у жетви и на крају године, него сада. Задржао сам робу на лагеру пшеницу, кукуруз и соју и ту сам погрешио. Направио сам промашај, јер код нас у пољопривреди два и два никада нису четири…

Љубинко Итебејац из Шајкаша каже да им је газдинство комбиновано са ратарством и млечним говедарством. И Љубинко годину у ратарству оцењује катастрофалном, при чему су једино са луцерком успели да захваљујући заливању тифоном имају шест откоса, а све остале културе су подбациле.

- Ратарска производња нам је подређена производњи хране за краве и одгој јуница, а мушку телад продајемо јер се у сточартсву искључиво бавимо производњом млека. Обрађујемо око 140 јутара земље, заједно са закупом државних њива. На мужи имамо 50 крава. Соју и сунцокрет мењамо за сачму за исхрану крава, а купујемо само премиксе, сами производимо силажу, сено и луцерку. Прошле године смо испоручили 362.000 литара млека, с тим да у овој години планирамо да премашимо 400.000. Не повећавамо број музних крава него повећавамо млечност по крави, с тиме да идемо на јачу генетику– наглашава Итебејац чије газдинство млеко испоручује “Имлеку”. Љубинко Итебејац вели да су најригорознији по питању квалитета, међутим, тачни су и код исплате.

- Релативно смо нови у производњи млека, тек 12 година, а од када смо почели причало се о националној лабораторији за контролу млека, а она још ни данас није заживела, још увек млекаре саме утврђују квалитет, тако да увек постоји нека доза сумње. Премије за млеко требало би да се дају према квалитету, јер није исто ако се улаже у квалитетну производњу и млекара и цело друштво добију квалитетнији производ, па због тога произвођач треба да буде више награђен.  Ми стално испоручујемо млеко екстра квалитета, па са свим додацима и стимулацијама које млекара даје на количину и регистровану фарму постижемо цену од 40 динара по литру или нешто мало више, плус премија од седам динара. Није исто произвести по крави 25 литара млека дневно или мусти 32 литре, колико је тренутно на нашој фарми.

Тексти фото:

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5751
Најновије вести