Одобрено више од 38 милиона евра подстицаја за прехрамбени сектор

Министарство привреде је од 2006. године одобрило подстицаје који премашују 38 милиона евра за 32 инвеститора из прехрамбеног сектора.
Meso_01-FBakic
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Такав стимуланс је већини омогућио да повећа број запослених, а некима су та улагања у прошлој години донела раст прихода и до 25 одсто, у поређењу с годином у којој су аплицирали за подршку.

– Подстицаји су допринели да се повећа број радних места од 25 до 312 по инвеститору, односно кориснику новца – рекао је начелник Одељења за инвестиције у Министарству привреде Бранислав Пејчић. – Вредност планираних улагања се креће од 305.000 евра па до 45 милиона евра, за која је одобрена подршка од 116.000 до 12 милиона евра. То нам је дало добру основу да испунимо један од најважнијих циљева, а то је модернизација производње и повећање конкурентности домаће агроиндустрије.


У просеку 84 нова радника

У компанијама које су претходних година користиле поменуту државну помоћ сада је, у просеку, по 84 нова радника, показала је анализа НАЛЕД-а и Министарства привреде, реализована у оквиру пројекта „П2П – Припреми се за учешће”. Тај пројекат спроводе Центар за европске политике, НАЛЕД, портал „European Western Balkans” и Центар савремене политике, а финансира Европска унија.


Он је додао да су механизми за остварење тог циља слични онима које користе и чланице Европске уније кроз Фонд за пољопривреду и рурални развој.

Анализа ефеката подстицаја у прехрамбеној индустрији представљена је на онлајн седници Савеза за храну и пољопривреду, а показала је да чак 90 одсто компанија сматра да без новчане подршке државе не би успешно завршиле инвестициони циклус. Говорећи о значају прехрамбене индустрије, шефица Јединице за пољопривреду и здравство у НАЛЕД-у Тиса Чаушевић, указала је на податак да је вредност инвестиционих пројеката компанија из тог сектора у просеку износила 6,75 милиона евра, с просечним износом подстицаја од око 1,19 милиона евра.

– Прехрамбена индустрија је једна од најзначајних грана јер генерише од 3,7 одсто до 4,3 одсто БДП-а, а у укупном извозу земље учествује с 12 одсто – рекла је Тиса Чаушевић. – Међутим, има простора за подизање конкурентности у тој области. Зато је у анализи дат и низ препорука о томе како унапредти систем доделе подстицаја. Једна од значајнијих је, примера ради, да се као главни критеријум за доделу подстицаја више не узима број планираних нових радних места већ потенцијал за модернизацију и аутоматизацију производње. Важно је и усклађивање са стандардима ЕУ, подршка локалном економском развоју, брига о животној средини коју компаније показују коришћењем „зелених” технологија

По речима Тисе Чаушевић, било би корисно да се дозвољени износ подстицаја под одређеним условима увећава, пре свега за инвестиције с повољним утицајем на животну средину или за пројекте из области органске пољопривреде. Због специфичности пољопривредно-прехрамбеног сектора, препорука је и да се сагледа ланац снабдевања и у програм подстицаја укључе и пројекти улагања у развој примарне пољопривредне производње да би се подржао целокупан круг производње и прераде хране. Из угла повећања конкурентности значило би и ако би се, осим улагања у постројења, улагало и у сертификацију, промоцију или иновације које доносе већу безбедност и квалитет производа.

Д. Мл.

EUR/RSD 117.5644
Најновије вести