Бегечка шаргарепа највећа на Балкану

БЕГЕЧ: Облачно и тмурно време при крају ове седмице није омело ратаре у Бегечу, надомак Новог Сада, да наставе вађење шаргарепе. Овог пролећа у посао су кренули десетак дана раније због климе која је допринела томе да поврће пре достигне одговарајућу дужину и ширину.
begec sargarepa
Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Један од произвођача шаргарепе Мирко Пекар из Бегеча каже да се очекују добри приноси по хектару и да тренутно шаргарепа има одличну цену – килограм младе продаје се за 70 динара. Међутим, како време буде одмицало, шаргапера ће све више доспевати за употребу па ће и цена бити нижа.

Промена климе утиче на све нас па и на род, зато гледамо у небо и журимо да што пре извадимо шаргарепу, стрепећи да нам временске непогоде не униште труд и велика новчана улагања, каже Пекар.

У Бегечу се највише сеје шаргарепа и захваљујући бегечким повртарима, Србија је највећи произвођач шаргарепе на Балкану и нема потребе да је увози, премда је до пре две деценије била велики увозник.

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Пољопривредници из Шлезије у Бегечу        

Земљорадничку задругу у Бегечу  данас  ће посетити пољопривредници из Пољске, из Удружења пољопривредника регије Шлезија, заинтересовани за услове рада овдашњих пољопривредника, размену мишљења, остваривање пословних контаката и унапређење привредне сарадње Пољске и Србије.

Домаћин земљорадницима из Пољске биће Регионална привредна комора Нови Сад, а међу њима ће бити оних који се баве ратарском производњом, узгојем стоке, производњом млека и живине.


У том месту то поврће гаји, двадесетак пољопривредника а међу њима има и ратара који је сеју на чак 140 хектара. Од пре две године бегечка шаргарепа има ознаку географског порекла. Сертификат о органски здравој намирници лане је имало 14 бегечких произвођача, а ове године у поступку добијања ознаке географског порекла је 18 пољопривредника.

У нашој земљи највише се шаргарепе посеје у Бегечу, па у Госпођинцима и Молу, али тамо ратари уз шаргарепу сеју и зелен, а наши само шаргарепу, предочава директор Земљорадичке задруге у Бегечу Горан Зец.

Како је додао, нешто шаргарепе успева и у долини Мораве, али та производња задовољава потребе малих купаца. Очекујемо да се ове године на између 500 и 600 посејаних хектара извади између 25.000 и 30.000 тона шаргарепе, а од те количине 70 одсто се прода на инотржиште, првенствено у Бугарску и друга тржишта. Пољска, Србија и Турска су највећи произвођачи шаргарепе, али је наша интензивнијег укуса, мало слади, златнонаранџасте боје и постојанија је.

По његовим речима, млада шаргарепа тренутно завршава у великим домаћим трговачким ланцима, чији шлепери свакодневно товаре бегечку шаргарепу за домаће купце.

Пољопривредници имају уговоре с трговачким кућама, а они који не уговарају продају имају хладњаче које су у сразмери с обимом производње, истиче Зец.

З. Делић

EUR/RSD 117.5848
Најновије вести