Банаћани од бундеве направили „Лалино злато”

Између 25 добитника признања Етно-бренд за 2019. годину недавно додељеног фирмама, пољопривредним задругама и газдинствима нашло се и Пољопривредно газдинство „Лалино злато“, које је признање добило за намаз од бундеве.
е
Фото: приватна архива

„Краљица јесени“ како се обично за бундеву каже, у Банату се радо сеје и углавном се користи за колаче познату бундевару од танких кора с филом од рибане бундеве. Посластица се са посебним уживањем густира и у домаћинствима широм Војводине, и наравно сеје, али су у Црепаји одлучили да крену даље и пробају да је користе на други начин  правећи  нову храну.

Иза намаза стоји брачни пар Дејан и Марија Ђукић из Црепаје у општини Ковачица, обоје дипломирани инжењери технологије, који су за производ већ награђивани , али их је ово признање поново обрадовало и  подстакло да наставе и бржим темпом да развијају производњу и шире асортиман од бундеве.

Дејан Ђукић за „Дневник“ каже да са две академске дипломе лакше освајају технологију прављења ове хране без много кувања и без шећера, да би се сачувале  храњиве вредности бундеве.– Почели смо пре пет година да их сејемо а од пре три године и да правимо намаз а потом и ширимо асортиман производа, па сада уз намаз правимо и чипс и туршију, такође од бундеве.

У посао су, каже, кренули  захваљујући супрузи Марији, која је почела да прави прву храну за децу на органској бази користећи бундеву и у рецепт додаје и јабуку. Малишанима се храна свидела, а од родитеља, родбине и пријатеља почеле су да стижу похвале и савети да се припремом овог намаза почну бавити и за друге, и тако је почео породични бизнис за који имају најважније, ораницу.

За сада Ђукици на два хектара сеје мускатну бундеву  а на 15 ари још три врсте бундеве, хокаидо, шпагети и патишон бундеву, а могли би сетву да заснују и на знатно већој површини, јер земље имају. - Ниједна сорта није захтевна, у просеку су тешке три килограма,само што бундеве треба окопавати, а када сазру треба доста ручног рада ,али само упошљавамо сезонске раднике када је окопавамо, док нам касније није потребна ничија помоћ, већ ја и супруга све радимо сами - каже Дејан.

Он истиче да им у овом послу треба помоћ државе, али за сада иако су конкурисали на више места, неколико пута, нису добили подстицаје.- Производ није препознат – наводи овај произвођач. – Уколико би добили новчану потпору будневе би сејали  на већим површинама што би донело и већу зараду. За сада од производа још не можемо да живимо током целе године, већ сам ја запослен у једној фирми, а Марија је напустила посао и посветила се породичном бизнису. Знамо шта нам треба да би циклус производње од њиве до трпезе био закружен. Направили смо полуаутоматску машину за љуштење коре бундеве, а требала би нам машина и за сечење и за вађење семенки, затим потребна нам је и пуниица, пакерица.... сушара и хладњача. – прича Дејан Ђукић. –Производи се тешко чувају, али на срећу успевамо да их до зиме све продамо, обилазећи манифестације, имамо купаца који долазе код нас кући , а нешто се прода и преко друштвених мрежа.

Намаза „Лалино злато „ има и у великим маркетима , али не и у продавницама здраве хране што нам је жеља - истиче Ђукић.

Фото: приватна архива
Оцењивало се 200 производа

Признање Етнобренд додељује портал Privredni.rs у сарадњи са Задружним савезом Србије и уз подршку Министарства пољопривреде. У избору је било 200 производа из области прераде воћа и поврћа, млечних производа, месних прерађевина, прераде шумских плодова.... Међу награђенима били су и“ Мокрински сир“, манифестаија „Дани лудаје“ Галерија наивне уметности у Ковачици,десерт од сувих шљива и ораха „Орашанка“, здрав слаткиш од меда и лешника „Веверко“....

З. Делић

EUR/RSD 117.5849
Најновије вести