Сваки десети радник сам плаћа пензијско осигурање

Добровољно пензијско осигурање у Србији наставља да расте, што показују и подаци Народне банке Србије, по којима је на крају другог тромесечја ове године у тај вид осигурања било укључено 203.039 људи, 5.514 више него у истом периоду лане.
placanje, pixabay
Фото: Pixabay

Број осигураника у добровољним пензијским фондовима у укупном броју запослених износи 9,2 одсто, мада чланови фондова не морају да буду запослени, већ за додатну пензију могу да уплаћују и незапослени, домаћице и остали који желе и могу. Ипак, највећи број осигураника чине управо запослени.

Порасла је и нето имовина фондова, и то 1,1 одсто у односу на први овогодишњи квартал, тако да је на крају другог тромесечја достигла суму од 45,1 милијарди динара.

Епидемија коронавируса, која је обележила највећи део ове године, није битно утицала на сектор добровољног пензијског осигурања.

Извршни директор „Дунав друштва за управљање добровољним пензијским фондом” Бранислав Трифуновић за Танјуг каже да су добровољни пензијски фондови и у овом изазовном периоду још једном потврдили зрелост као финансијске институције од поверења.

На крају другог тромесечја ове године у тај вид осигурања било укључено 203.039 људи, 5.514 више него у истом периоду лане

– У нашем фонду није примећено веће одступање ни у смислу броја нових чланова ни у смислу уплата постојећих, у односу на претходни период. То је још значајније с обзиром на то да је штедња у тим фондовима добровољна и флексибилна, а пауза или потпуни престанак уплата не доводе до губитка било којег права члана – навео је он.

Трифуновић оцењује да и то показује да су послодавци и грађани препознали значај те врсте улагања, чији је циљ да се обезбеде додатни приходи у старости и одржи приближан стил живота као у време активног рада.

Обезбеђивање додатних прихода за старе дане у ситуацији када се због неповољне демографске ситуације из обавезног државног пензијског осигурања све теже обезбеђују пристојне пензије, и било је мотив увођења добровољног пензијског осигурања у Србији, законом донетим пре 15 година.

Суштина уплата у добровољне пензијске фондове је да фондови уплаћене паре инвестирају тако да их увећају и на тај начин обезбеде новац за исплату додатне пензије члановима фонда.

Када је реч о инвестирању фондова, подаци НБС-а показују да се на крају другог тромесечја структура улагања имовине фондова није знатније изменила. Највећи удео имале су државне обвезнице, које су чиниле 78,6 одсто укупне имовине.


Има их и с две пензије

У „Дунав пензијском фонду” наводе да они тренутно исплаћују 656 пензија за 548 пензионера, пошто неки од њих примају по две пензије, једну на основу уплата послодавца а другу на основу личних уплата.

– Дужина примања пензије коју су изабрали наши пензионери креће се од једне године до 20. Пензија може да се прими и једнократно па је из фонда до сада исплаћено више од 48.000 једнократних исплата у износу већем од пет милијарди динара – казао је за Тањуг Бранислав Трифуновић.


Средства на кастоди рачунима и орочени депозити банака чинили су 7,2 одсто имовине фондова, акције 9,8 одсто, а корпоративне обвезнице 3,3 одсто.

У овом тромесечју, први пут од новембра 2014. године, појавило се улагање у трезорске записе, и то у износу од 0,4 одсто имовине.

У добровољне пензијске фондове могу уплаћивати појединци, за себе и друге, као и послодавци за своје запослене. По анализи централне банке, у другом овогодишњем кварталу 42 одсто уплата биле су индивидуалне, 34 одсто су уплате послодаваца за своје запослене, док се 24 одсто односи на уплате преко пензијских планова.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.5679
Најновије вести