Потребно 360 милиона евра да се распетљају швајцарци

Корисници стамбених кредита индексираних у швајцарским францима с више оптимизма очекују седмицу која долази.
svajcarci duznici, N1
Фото: Н-1

У четвртак их је испред зграде Врховног касационог суда у Београду посетио председник Србије Александар Вучић и најавио помоћ па су прекинули протест. Готово истовремено из ВКС-а је стигла и вест да ће 2. априла они заузети став у вези са споровима грађана и банака поводом задуживања у швајцарским францима. Са својим предлогом држава ће изаћи 5. априла. За решавање проблема потребно је бар 360 милиона евра.

У Србији сада код банака има укупно 16.800 партија стамбених кредита у „швајцарцима”. Овонедељне вести су за оне који их отплаћују добре, међутим, дани који долазе донеће им пут до решења проблема, али не и прижељкиваних резултата.

По речима председника ВКС-а Драгомира Милојевића, грађанско одељење суда ће на седници донети став. То ће бити упутство и путоказ судовима нижег степена шта треба да утврде и како да поступају у предметима о кредитима индексираним у францима.

Када би се нашло решење, чак 16.814 грађана или породица могло би да одахне

Захтеви странака су различити. У појединим предметима тражи се раскид уговора због промењених околости, друге странке захтевају поништење валутне клаузуле па самим тим и целог уговора.

Поводом тог проблема биће формирана и радна група. Она ће се први пут састати у понедељак, када ће представници Удружења ЋФ предати  документацију и предлог за решења проблема председнику Вучићу.

Решење тог проблема било би у новцу тешко 120 милиона евра само за државу. Од банака се очекује да плате између 60 и 70 одсто дуга, а то је бар 240 милиона евра.


Шта с онима без стана?

Решење тешкоћа у отплати кредита везаних за швајцарске франке касно ће стићи за 8.000 клијената. То су они чији су станови или друге некретнине продати јер нису могли да измирују обавезе по основу кредита. Ту где су због неизмирења обавеза уговори раскинути повратка у изгубљени стан нема. Још 2015. је предложено слично решење па би могли тражити ревизију по том основу, односно да се нађе решење по којем не би били тотални губитници.

Део клијената банака је искористио повољне камате на кредите у швајцарској валути да купи и по две некретнине. Приликом проналажења решења помоћ треба да иде само за ону у којој живе. Нису ни банке ни порески обвезници дужни да некоме плаћају екстраренту.  


Професор Љубодраг Савић с Еконмског факултета у Београду каже да би прво требало видети могу ли банке и клијенти да постигну договор. Када клијент редовно отплаћује дуг, он мора да пада. Он каже да је уз помоћ прерачуна различитих коефицијената камата успешно посредовао између банака и клијената у више случајева.

– Успели смо да се клијентима отпише део дуга, а да банке тиме не претрпе штету – навео је Савић.

Пре него што је Удружење ЋФ започело протесте, сличне акције имала је претходних година „Ефектива”. Председник Дејан Гавриловић каже да су банке у том случају спремне на компромис те да ће бити довољно да само једна већа банка попусти па да и остале крену њеним путем. Банке код решавања тог проблема имају и споствени интерес: прекомпоновањем тих кредита на износе које клијенти могу сервисирати оне добијају редован приход. Истовремено, ти кредити се воде у књиговодственим рубрикама као ризични. Због тога банке имају додатне резервације. То значи да би решење тог проблема и њима донело мање трошкове.

Д. Вујошевић

GorD
30.03.2019 • 14:40
Svi brižni profesori, ekonomisti i političari su članovi Upranih, Nadzornih i inih odbora banaka koje ih dobro plaćaju. Sramota da se sada utrkuju ko će dati bangsterima više para. Možda je posredi povraćaj na njihove račune u inostranstvu.
Порески обвезн…
31.03.2019 • 03:58
Одлична вест. А одакле ће да узму тих 360 М евра?
EUR/RSD 117.6300
Најновије вести