Минималац мора да прати реалне трошкове живота

Преговори о висини минималне цене радног сата за 2023. годину су у току, а одлука о томе биће донета половином септембра.
dinari novac, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Дневник/Филип Бакић

Иако се висина минималне зараде још не зна, слободно би се могло рећи да је већ сад познато колики ће бити минималац за наредну годину јер је из власти почетком јуна саопштено да ће повећање бити у распону од 12 до 14 одсто и да ће минимална зарада бити око 40.000 динара. Ставови преговарача, послодаваца и синдиката се подударају када је реч о томе да минимална зарада мора да буде виша, али су различити када је реч о износу. Уколико до договора послодаваца и синиката не дође, одлуку о висини минималца ће, као и неколико година раније, донети Влада Србије.

Да би минимална зарада морала да испрати реалне трошкове живота и радницима обезбеди достојанствен живот сматра 18 невладиних организација и Уједињени синдикати Србије „Слога”. Они су Влади Србије, надлежним министарствима и Унији послодаваца Србије упутили писмо указујући да би, уз то, минимална зарада морала да се утврђује два пута годишње. Они сматрају да најављено повећање минималне зараде од 14 одсто, уз повећање неопорезивог дела зараде, није довољна нити адекватна мера у ситуацији у каквој се наше друштво данас налази.


Потрошачка корпа није адекватно мерило

Потписници писма упућеног Влади Србије указују да минимална потрошачка корпа није адекватно мерило трошкова живота, пошто се утврђује на основу анкете и само показује потрошњу 30 одсто најсиромашнијих домаћинстава у Србији. Они истичу да минимална потрошачка корпа није добар параметар јер по тренутној калкулацији она подразумева да трочлана породица има на располагању свега 660 динара за храну дневно, те да месечно располаже са 128 динара за образовање и 1.500 динара за трошкове здравства.


У писму се наводи да су ове организације потписнице Декларације о плати за живот и активне у борби против сиромаштва и за поштовање економских и социјалних права радника и да се обраћају надлежнима поводом преговора о минималној цени рада. Они наводе да је нарастајућа инфлација учинила да велики број људи, а посебно они са најнижим примањима, веома  тешко може да задовољи основне егзистенцијалне потребе и подсећају да су током прошлогодишњих преговора о минималној цени рада синдикати захтевали да се минималац за 2022. годину повећа за 20 одсто и тиме изједначи с минималном потрошачком корпом која је у том тренутку износила 39.000 динара.

Они указују да је још 2018. године, у оквиру Социјално економског савета, договорено да ће минимална зарада покрити трошкове минималне потрошачке корпе, али да се то и даље није десило. Прошле године минимална цена рада повећана је за 9,4 одсто, остављајући месечну минималну зараду на свега 35.000 динара, у просеку. Такође, истичу да се у међувремену инфлација захуктала и цене расле, да је храна до сада поскупела за више од 20 одсто и да су сиромашни, као и увек, први на удару кризе јер на храну троше највећи део својих прихода.

Д. Мл.

EUR/RSD 117.3738
Најновије вести