Кредити опет кренули у погрешном смеру

Наши људи најчешће узимају готовинске кредите. Ниво укупних кеш кредита у Србији отприлике је исти као стамбених и износи око 3,5 милијарде евра.
krediti Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

– То је показатељ да се не иде у добром правцу кредитне активности –казао је недавно економиста Светске банке у Београду Лазар Шестовић. По његовим речима, узимање кеш кредита је ризично јер су каматне стопе на њих веома високе, део  кредита је индексиран у страним валутама, а постоји ризик од губитка сталног посла.

– То је нешто што нас заиста брине. Сада имамо ситуацију да је кеш кредита укупно отприлике на нивоу свих стамбених кредита, и то с макроекономског аспекта говори да кредитна активност не иде у добром правцу – рекао је Шестовић на представљању „Редовног економског извештаја за Западни Балкан” Светске банке у Београду.

Код нас се сума стамбених и готовинских кредита готово изједначила и износи 3,5 милијарду евра. То брине стручњаке Светске банке

Објаснио је да кеш кредити имају негативан утицај на привредни раст, за разлику од других кредита који се одобравају грађанима и који имају позитиван утицај на економски раст и привредну активност.– Другачије је када банке одобравају што већи број стамбених кредита, онда они вуку и грађевински сектор, док кеш кредити само повлаче потрошњу становништа и увоз – рекао је Шестовић.

Камате на стамбне креидте су код нас никад ниже. Цене станова су у већим градовима у благом скоку, а то говори да промета и интересовања има.

Откуд онда таква статистика? О томе међународни консултант Милан Ковачевић каже:

– Сматрам да се код нас готовински кредити користе и за куповину стана – наводи Ковачевић. – Често људи уз помоћ породице и уштеђевине успевају да склопе финансијску конструкцију па им за куповину стана треба само део новца. За стамебене кредите треба осигурање код Националне корпорације, затим процена. Све је то трошак. Зато се многима исплати да подигну готовински зајам у динарима и с вишом каматом, али на крећи рок јер је трошак на крају исти. Ти креидити су код нас у динарима па се избегава и валутни ризик.


Још и штрајк

Штрајк у Републичком геодетском заводу траје безмало три месеца. То и те како ствара проблем купцима станова и банкама које су им за ту намену већ одобриле кредите. Да би се кредит реализовао, потребан је упис хипотеке код РГЗ-а, а то због штрајка чека. Зато је извесно да ће, када се тај прекид рада оконча, и банкарска статистика код стамбених кредита бити другачија. Тада ће се ти кредити, када буду у потпуности реализовани, наћи у банкарској статистици па ће се забележити њихов раст.


Ковачевић објашњава да би се грађани лакше одлучивали на кредит на дуге стазе када би код нас плате биле веће, посебно у приватном сектору – ту раст једва прати инфлацију. За стамбени кредит на дуге стазе најчешће се одлучују млади људи који планирају да овде живе наредних деценија. Они који своју перспективу виде у иностранству неће улазити у аранжман какав је стамбени кредит. Према томе, веће плате и сигурнија будућност су пут за знатнији раст у тој области.

Куповину станова држава би требало да подстакне и додатним пореским олакшицама. Рецимо, у појединим земљама ЕУ ти станови се стимулишу мањим презом, а олкашица иде кроз бенефциране камате.

Д. Вујошевић

 

 

 

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести