ФТ: Србија пружа инвеститорима више од других ИТ центара

ЛОНДОН/БЕОГРАД: Многи технолошки предузетници изабрали су баш Србију за место где ће основати своје компаније, а неки од светских технолошких гиганата своје производе развијају управо у Србији, пише један од најутицајнијих дневних листова на свету, Фајненшел тајмс (ФТ).
FT
Фото: Youtube Printscreen

Лист доноси у данашњем издању причу о технолошкој сцени у Србији, истичући заокруженост домаћег дигиталног екосистема и доступност квалитетног ИТ кадра у нашој земљи, уз констатацију да Србија пружа ИТ инвеститорима више од других технолошких ценатара, наводи у саопштењу Иницијатива "Дигитална Србија".

Дописница за југоисточну Европу и познавалац прилика у региону, новинарка Фајненшел тајмса Валери Хопкинс у тексту препознаје да у Србији постоји значајан таленат и многе успешне технолошке компаније.

Притом, истиче странце и повратнике из иностранства као појединце који позитивно утичу на раст у овом сектору, али указује и на препреке на путу даљег развоја.

Поред, донекле очекиваног, поређења са Берлином када се говори о ноћном животу, ауторка повлачи паралелу и између београдске и глобално препознате берлинске стартап сцене.

Посебно напомиње да су у последњих 10 година многи технолошки предузетници изабрали баш Србију за место где ће основати своје компаније, док неки од светских технолошких гиганата своје производе развијају баш овде.

Занимљиво је и поређење једног од саговорника у тексту, Драгана Томића, директора Мајкрософтовог развојног центра у Србији, који истиче да српска технолошка сцена по заокружености, иако далеко мања, све више личи на оно што можемо да видимо у Сијетлу, у чијој околини је седиште Мајкрософта.

Осим паралела са великим технолошким центрима, из разговора са представницима Иницијативе „Дигитална Србија”, коју описује као невладину организацију која промовише интересе дигиталне индустрије, ауторка издваја да српска стартап сцена у раној фази развоја, као и да целокупни сектор, бележи изузетно висок годишњи раст од 20 одсто.

На то додаје да се последњих година стартап екосистем развио у смислу разноликости подсектора и бизнис модела.

Као позитивну промену на државном нивоу истиче стратешку одлуку о подизању нивоа технолошких знања, пре свега кроз увођење програмирања у обавезни програм за све основце.

На овом генерално успешном путу уочене су и препреке које и даље нису савладане. Као једну од њих, саговорници листа, наводе недостатак бизнис знања која су, поред техничких, потребна за развој и продају дигиталних производа и услуга на светском тржишту.

Као другу препреку, ФТ види недовољно брзо прилагођавање домаћег законског оквира свету технолошког предузетништва.

Док су добри потези, рецимо, препознати у увођењу механизма сличног опцијама на акције, тј. могућности да стартапи дају уделе у власништву својим запосленима, као огромна препрека за даљи развој српског дигиталног екосистема наводе се ограничења која поставља Закон о девизном пословању.

Такође, у чланку се напомиње да важан део домаће ИТ сцене чине повратници из иностранства, али и дигитални номади - професионалци из других земаља којима природа посла омогућава да, уз помоћ технологије, раде са било које тачке на планети, па и из Србије.

Поред ове врсте кретања ИТ стручњака, ауторка кроз разговор са Кристином Николић из Програма Уједињених нација за развој (УНДП), указује на актуелни проблем одлива образованих људи из Србије, који нашу земљу сврстава међу оне чији се број становника рапидно смањује.

Посебан простор у тексту дат је ставу да на овим просторима постоји већа глад за успехом и снажнији осећај припадности него у неким другим деловима света, те да се овде запослени дуже задржавају на радним местима.

Из разговора са технолошким експертима, новинарка закључује да Србија запосленима и инвеститорима, уколико размишљају дугорочно, пружа више стабилности од неких других технолошких центара.

EUR/RSD 117.4890
Најновије вести