Привреда позитивно о сузбијању сиве зоне

БЕОГРАД: Српски привредници позитивно оцењују активности на сузбијању сиве економије и 78 одсто њих наводи да је дошло до смањења обима сиве зоне, речено је данас на представљању резултата новог НАЛЕД-овог истраживања ставова привреде о сивој економији.
siva ekonomija, ilustracija
Фото: Илустрација

Мишљења привредника о условима пословања у Србији су подељена и нешто више од половине, 54 одсто, сматра да су лоши, али скоро трећина оцењује да су побољшани у последњих годину дана, а посебно у домену сузбијања нелојалне конкуренције.

Представник НАЛЕД-а Иван Радак је рекао да привредници истичу да су грађевинарство, трговина, угоститељство и адвокатура сектори у којима је сива економија најзаступљенија. 

Сектори у којима је сива економија највише заступљена су грађевинарство 53 одсто, трговина 41 одсто, угоститељство 38 одсто и адвокатске услуге 32 одсто.

У истраживање које је реализовано уз подршку Немачке развојне сарадње, власници и директори фирми још снажније истичу високи порез и доприносе на зараде као главни узрок пословања мимо прописа - 79 одсто наспрам 62 одсто пре годину дана.

Иако је тек пет одсто спремно да призна да има потешкоће с плаћањем пореза и доприноса за запослене, процењују да се у њиховој делатности за чак четвртину запослених делимично или у потпуности не уплаћују ове обавезе.

Вођа пројекта "Реформа јавних финансија - финансирање Агенде 2030", који спроводи ГИЗ, Давид Лахл истакао је да је смањење обима сиве економије кључно за дугорочно повећање прихода државе и унапређење квалитета живота у Србији.

"Једна од најважнијих подстицајних мера у том правцу, коју смо реализовали заједно с НАЛЕД-ом, јесте увођење пореског ослобођења за почетнике у пословању и ту меру је у прва три месеца искористило 470 предузетника из 31 општине".

Организовани су инфо дани за промоцију мере у шест градова, припремљени информативни материјали и покренут веб сајт који је имао већ 30.000 посета, додао је Лахл.

Он је то рекао поводом резултата истраживања који су показали да чак 71 одсто привредника зна за ту меру, а 87 одсто сматра да ће подстаћи поједине или већину фирми да се региструју и изађу из сиве зоне.

Радак је представљајући резултате истраживања рекао да су приведници по питању услова пословања у Србији рекли да су веома добри у седам одсто случајева, да су услови донекле добри - 38 одсто, услови су донекле лоши - 39 одсто и услови су веома лоши 14 одсто, док је један одсто рекло - не знам.

Највећи напредак у претходној години је остварен, по њиховом мишљењу, у области увођења е Управе и е Пословања, затим следе поједностављење процедура за градњу и смањење бирократских процедура.

Главни узроци сиве економије су: висок порези и доприноси на зараде - 79 одсто, недостатак финансијских средстава и повољних кредита - 40 одсто, парафискални намети и непредвидиве таксе и накнаде, недостатак подстицаја и олакшица за стартапе и предузетнике, корупција државних службеника,

неефикасан рад судства - неодговарајуће казне, лош рад инспекција...

Привредници наводе да највећи број запослених ангажују преко уговора о раду, а спемни су да признају да у њиховом предузећу само један одсто ради без уговора.

Тако кажу да: стално запослење, то јест уговор о раду има 89 одсто радника, запошљавајуи по некој другој врсти уговора - ауторски, уговор о делу, преко омладинске задруге шест одсто, да ангажовање предузетника који се паушлано опорезују износи четири одсто, као и да је тренутно или привремено без уговора - пробни рад, обука, волонтирање свега један одсто радника.

Радак је објаснио да је у односу на претходна истраживања приметан значајан раст поверења у инспекције.

Скоро две трећине привредника оценује да је нови Закон о инспекцијом надзору побољшао откривање и санкционисање нерегистрованих фирми, а у односу на 2015. удвостручен је проценат, 17 одсто наспрам девет одсто, оних који верују да ће фирма која послује у сивој зони бити откривена, кажњена и да ће казна бити наплаћена. 

Са друге стране, привреда и даље не препознаје своју улогу у сузбијању сиве економије. 

Тек 32 одсто привредника би пријавио нелојалну конкуренцију јер сматрају да је откривање нерегистрованих фирми посао државе или не верују да би пријављивање имало ефекта.

Постојање нерегистрованих фирми објашњавају мањком капацитета државе да се избори с тим проблемом, политичком заштитом или корупцијом. 

Истраживање је почетком године спровела агенција Ипсос Стратегиц Маркетинг за потребе НАЛЕД-а.

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести